Mediji i izgradnja mira

Kurs će se osvrnuti na to kako je počeo rat na prostoru bivše SFRJ, tema je koja zaokuplja i domaću i svjetsku javnost. Poslije svakog rata pa tako i ovoga koji je na našem prostoru okončan prije dvadeset godina uglavnom se sumiraju posljedice dok o uzrocima onim političkim i medijskim malo tko vodi računa. Da bi smo uopće razgovarali o izgradnji mira, moramo znati ili barem donekle shvatiti tko i kako mir i stabilnost jedne države uništi. Koliko su odgovorni političari a koliko mediji za ratno zlo koje se događalo ili su mediji samo bili dio političkog oružja te kako danas iste te medije možemo iskoristiti u svrhu izgradnje mira među ljudima i narodima bivše Jugoslavije.S medijima izgraditi mira danas na Balkanu izgleda kao ne moguća misija ali ako sagledamo činjenično kroz što smo sve prošli vidjet ćemo da i te kako ima smisla  pozabaviti se temom „Mediji i izgradnja mira“ Energiju usmjerimo u pravcu humanizma a ne dnevno političkih potreba političara kojima je to jedini način da na vlasti ostanu još koji mjesec. Mir je moguć i nema alternativu.

Mediji i izgradnja mira: Forum

Home Forumi Mediji i izgradnja mira

Ova tema sadrži 32 odgovora, ima 15 sudionika, zadnji odgovor od:  ZDENKO MILIČEVIĆ prije 3 mjeseci, 2 tjedana.

  • Autor
    Postovi
  • #1972

    Emil Karamatić
    Predavač

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    Ukoliko imate pitanja ili komentare, te ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja za teme koje smo obradili kroz ovu cjelinu, slobodno pišite. Na forumu možemo razmjeniti mišljenja ili diskutirati izgradnju mira. Vaše mišljenje nam je važno. Pišite i budite agenti izgradnje mira.

  • #2334

    Emil Karamatić
    Predavač

    Ako vam je sve jasno, sretan sam što imamo takvu omladinu, a ako mislite da trebate postaviti jedno ili više pitanja, dajte slobodu umu i širinu riječi. Poslije ovih predavanja ne mislim da mi je sve jasno, niti mislim kako puno znam. Vaša pitanja i pokušaj ka traženju odgovora zasigurno će pojačati želju za većim znanjem, zato razgovarajmo, jer nema boljeg graditelja mira od razgovora.

  • #2378

    Postovanje Emile,
    U Vasem predavanju ste dosta toga objasnili. Mislim da mediji danas dosta vise uticu na ljude, jer smo svesni napretka medija. Mediji danas, kao ni za vreme ratova, nisu slobodni, i to je najveci problem, zato pomirenje ide ovako sporo. Gotovo sve politicke partije, poseduju svoje medije, koje odredjuju i sami program samih medija. Danasnji mediji, pre svega internet je vrlo opasan, jer njemu imaju pristup vrlo siroke mase, posebno, mlade osobe. Sto kazem ovo, jer zato sto mlade osobe, koje se nisu izgradile kao licnost, i koje nemaju puno saznanja o ratnim desavanjima, mogu mnogo toga da procitaju na internetu, sto im moze ostati urezano kao jedina istina, sto kasnije utice na formirane odredjenih stavova prema necemu. Vrlo bitno je napomenuti da dokle god postoje tri istine, tri istorije, do pomirenja ne moze doci. Treba da svi, na celu sa vrhom vlasti da krenemo na put pomirenja, jer meni kao mladom coveku, bitno je da moja porodica i ja zivimo slobodno i da nam mir bude najbitniji, i da nikad ne dozvolimo da se ponovi ono sto nam se desilo.

  • #2382

    Emil Karamatić
    Predavač

    Poštovani Aleksandre,
    drago mi je što ste se javili, a pored svega što pametno i mudro govorite.
    Složit ću se, a složit će se svako razuman. Mir nema alternativu. Ratne devedesete, su nam bliska prošlost, a o tom vremenu se mora govoriti.
    Prave valjane odgovore što se zapravo tih zlih godina dogodilo imat ćemo tek kad u razgovorima o njima budemo isključili emocije i kada ti događaji iz bliske prošlosti prerastu u historiju. Sudionici događaja najčešće nisu oslobođeni emocija u razgovoru o tom vremenu.
    Mlade generacije, odnosno Vi Aleksandre i Vaša generacija tj suvremenici bliske prošlosti će tek biti valjani sudci onoga što se događalo. Zato budete aktivni, (evo kao i sad), u građenju mira i pronalazite valjane odgovore i širite ih među svojim kolegama.
    Idimo ka jednoj istini kao mjeri za budućnost, koja je potrebna historiji, a ne emotivnim stanjima pojedinaca i zlouporabama u dnevno političke svrhe.
    Koristite moderne medije ali budite i mudri, koristite svoja prava ali budite i odgovorni. Nikad ne posežite za pravom bez odgovornosti.
    Demokraciju shvatite kao balans između prava i odgovornosti i neka vam to bude ideja vodilja kada sjedate za kompjutor i kada izlazite na društvene mreže, medij s kojim upravljate.
    Svako Vam dobro i hvala na lijepim riječima.
    Vaša razmišljanja su pravac za zdravu budućnosti.

  • #2827

    Saša Delić
    Sudionik

    Imam dvije opaske u vezi dosadašnjih predavanja. Prvo, nejasno mi je zašto su sadržaji 1. i 2. predavanja identični. Drugo, Slobodan Milošević je došao na mjesto predsjednika CK Srbije 1987/88, a ne 1997/98.

  • #2855

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovani Emile,
    drago mi je da sam mogao da slušam Vaša kvalitetna predavanja o važnosti medija pri izgradnji mira.
    Pošto sam još učenik gimnazije, svakako odrastam u periodu najveće dostupnosti informacija.
    Danas smo, više nego ikada prije, u sposobnosti da maksimalno iskoristimo internet za kvalitetno informiranje i produbljivanje vlastitog znanja.
    Međutim, kao što Ste i rekli, rijetko ko zapravo i koristi internet za takve svrhe.
    Moć i uticaj koji internet ima nad širokim narodnim masama je ogroman, pa je zbog toga idealni medij za promovisanje različitih ekstremističkih poruka narušavanja mira, koje su često vrlo smišljeno prikrivene da djeluju na podsvijest svih koji se njim služe.
    Zapravo su mediji ključni za oblikovanje stavova stanovništva o trenutnim situacijama u državi.
    Ako se skreće pažnja s ključnih problema u jednoj državi na svakodnevne trendove, izgradnja mira će svakako biti otežana zbog neinformiranosti ali i nezainteresovanosti stanovništva za promjene.
    Kritičkim razmišljanjem možemo graditi mir, a da pritom ne izgubimo stvarnu sliku i stanje društva o kojem mnogi isključivo saznavaju putem medija.

  • #2870

    Emil Karamatić
    Predavač

    Poštovani Saša,
    greške su moguće. Hvala na ispravci.

  • #2871

    Emil Karamatić
    Predavač

    Poštovani Armine,

    drago mi je da ste iz predavanja uzeli ono najbolje. Koliko god učili vi od mene ili nas predavača učim i ja od vas. I to je svakako veliko zadovoljstvo. Ovo je samo mali dio onoga što mediji uistinu jesu. Vjerujem da ćemo istraživati i dalje na obostrano zadovoljstvo. A od medija uzimati najbolje. Upravo ono što koristi izgradnji mira. Nije lak posao, ali ne smijemo odustati.

    S poštovanjem

  • #2984

    Predrag
    Sudionik

    Добро сте препознали и идентификовали као кључни проблем који медији потенцирају, како у вријеме сукоба тако и данас, а то је да су за лошу економску, политичку, културну и сваку другу ситуацију, криви “они други”. Ријетко који медиј жели објективно и непристрасно сагледати свеукупну ситуацију и дати један непристрасан суд о свему томе. Питам се има ли независних и ненавијачких медија? Има али су ријетки. Тужна је чињеница да је опасно бити непристрасан. Или си “њихов или наш”. Пут између њиховог и нашег, пут који био спона између народа и религија, је авантуризам и непопуларан. А тај пут, пут споне и заједнице, је ништа више ни мање, до једини нормални, хумани и човјечански пут. Медији имају велику улогу, како у стварању конфликта, тако и у изградњи мира. Велика је предност што се данас могу користити друштвене мреже за промоцију мира и заједничког живота. И зато их сви требамо користити за промоцију дијалога, мира и заједничког живота у нашој држави. Свако од нас то може, треба и мора, мир је у мени и теби, почнимо, подстакнимо промовишимо мир, јер он нема алтернативу. Он је једино природно стање човека, све друго је неприродно, чак шта више противприродно стање.

  • #3215

    Emil Karamatić
    Predavač

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,
    prije nego što krenemo sa novim komentarima, s malim zakašnjenjem, pozdrav Predragu, uz želju da kako rekoste promičete mir kao vrijednost koja nema alternativu.
    A sad lijep pozdrav i novim polaznicima MŠIM.
    Drago mi je da smo zajedno. Ne dvojite. Pišite i budimo dio priče o izgradnji mira.
    S poštovanjem.

  • #3224

    Dragi Emile,

    odlična mi je ova vaša refleksija uticaja medija na proces pomirenja, kao i procese narušavanja mira od 90.god.pa do danas..Ono na sta bi skrenula pažnju jeste i problematika nedovoljnog medijskog prostora posebno za afirmativne priče, upravo je i to jedan od razloga gdje su nama te “istine” jedino onda dostupne preko društvenih mreža. Takođe, mislim da je izuzetno važno govoriti pored ove medijske huškačke i ratne retorke i o ograničenosti slobode medijskog izvještavanja kao i sve češćeg napada na novinare/ke u ovom stanju “mira”. Oosobito smatram nužnim istaknuti sve ponizniji odnos prema novinarima i novinarkama, kao i pritisak na medije i ne tretiranje novinara i novinarki kao službenih lica. Izuzetno mi je bitno ovo što ste rekli da dok se svako od nas ne pokloni ispred spomenika stradali svih zrtava da nema istinske sreće i pomirenja, mislim da je upravo to ono što trebamo više da slušamo kroz medijski diskurs. Pozdrav.

  • #3228

    Emil Karamatić
    Predavač

    Poštovana Vildana,
    veliko mi je zadovoljstvo što ste predavanjem ponukani na daljnja i šira razmišljanja na ponuđenu temu. Svakako, moram priznati, u ovom kratkom predavanju sam tek otvorio jako kompleksno pitanje. Razmišljanja sam ako riječi, rečenice, tekstovi, tek knjige izgovorene ili napisane u svrhu izgradnje mira ponude mogućnost neograničenog broja novih pitanja nisu uzalud napisane ili izgovorene Ako sam berem malo otvorio vrata za dodatna razmišljanja i postavljena nova pitanja u svrhu traganja za novim odgovorima u procesu izgradnje mira mislim da je na pomolu naš zajednički uspjeh.
    Pozdrav

  • #3527

    Emil Karamatić
    Predavač

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    darago mi je da se osluškujmo i pridonosimo miru.

    Veliko mi je zadovoljstvo da smo ponovo zajedno.

    Pitanja, komentari i sugestije su od zajedničkog dobra.

    Zato drage moje mirovnjakinje, dragi moji mirovnjaci. Krenimo.

  • #3535

    Poštovani gospodine Karamatić, ovo je prva tema koju sam odlušala u jednom dahu, tim više jer sam se nedavno u jednom projektu dotakla iste, tačnije cyber prostora. Vaše izlaganje je za svaki respekt, stvari nazivate pravim imenom, posložili ste kockice baš onako kako treba. Ona stara “zavadi pa vladaj” živi i danas, bitno je samo naći okidač na koji bi se primjenila. Kod nas je to nacionalistička retorika. Rat je, sam po sebi, najveća glupost i besmislica koja postoji na svijetu. Iza paravana su uvijek u igri interesi “velikih igrača” koji se potom kataliziraju kroz uvlačenje velikog broja vojno sposobnog stanovništva u sukob. Nakon njega ostaje pustoš, ne samo u vidu ljudskih žrtava i materijalne štete nego u vidu brojnih psiholoških ožiljaka koji se manifestuju generacijama kasnije, što kroz lična iskustva, što kroz retoriku koju prenosimo na potomke koji, de facto, nemaju veze s bilo čim. Mislim da je strašno ne biti svjestan da su svi problemi zajednički. Sasvim je svejedno da li se neko zove Muhamed, Ivan ili Boro, na prostoru na kojem žive (u ovom slučaju Bosni i Hercegovini) suočavaju se s identičnim izazovima. Onog trenutka kada se poželi nazadovati neko drugog imena, slikovito rečeno, nazadujemo i sami jer napredak jednog društva leži u zajedništvu i zajedničkom prepoznavanju problema na kojima se treba raditi. No, tako nešto nije u interesu strukturama koje su dovele do ovakvog stanja jer onda ne bi bili tu gdje jesu. Ekonomski parametar jeste ono što bi trebalo biti krucijalno. Kada se on postavi kao primaran i regulišu lična primanja vjerujem da barem 80% pitanja kojima se sada većina ljudi bavi ovdje ne bi ni bili na tapeti.

    Osvrnula bih se, s druge strane, i na medije. Slušajući Vaše izlaganje vezano za zavisne medije ne mogu a da se ne zapitam da li i danas uopće postoje nezavisni mediji? Ja nisam baš sigurna, iskrena da budem. Mladi ljudi koji su pokretači promjena najviše informacija dobivaju preko Interneta. Tamo bujaju portali koji niču kao gljive poslije kiše bez bilo kakvog nadzora, objave, a posebno komentari na njima, obiluju govorom mržnje koji prolazi nekažnjeno a vrši mnogo uticaja i afirmiše huškačke politike po mnogim osnovama. Zaista mi nije najjasnije zašto se ovakve pojave ne procesuiraju i ne kažnjavaju. Jasno mi je pravo slobode govora, štampe, izražavanja, informisanja itd. no ovakve pojave su daleko od toga.

  • #3537

    Emil Karamatić
    Predavač

    Poštovana Bojana,
    sve što ste rekli zavrjeđuje posebnu pažnju. Nadam se i jednu široku debatu. No sad smo tu da pitanja otvaramo, što uz Vašu potporu, smijem reći, radimo jako dobro.

    Jedno od najtežih pitanje je pitanje medijskih sloboda i nezavisnosti medija. Korporacije su, kazao bih, u velikoj mjeri novinarstvo stavile pod kontrolu. Da ne kažem pokorile. Jedno od ključnih pitanja, hoćemo li u budućnosti uopće imati novinarstva koje poznajmo ili je i ono pred velikim porazom.
    Ne postoji država, politička stranka koja ne želi medije staviti pod svoju kontrolu. Zadaća medija je da pokušaju izbjeći sve zamke koje im postavljaju. No bojim se da je već sada prevelik broj prepreka i zamki da ih ni izdavači ni novinari ne mogu savladati.
    Ostaju još Javni servisi kao mjesto gdje bi se mogla graditi oaza nezavisnog, slobodnog. No i tu postoji problem postavljanja upravljačkih struktura preko kojih političke partije ili korporacije mogu utjecati na samu uređivaču politiku.
    Mnogi će reći da slobodan i nezavisan mediji ne postoji. Nije baš utješno. Ali slika je skoro pa takva.
    Prije bih rekao da postoje novinari koji se bore za veću slobodu. I ta borba nikad neće prestati. Iz osobnog iskustva znam da su novinari ti koje umor savlada. Međutim, oni koji su navikli, posljednji damar će dati za slobodu i nezavisnost.
    Također, treba imati na umu da moja sloboda ne može i ne smije ugroziti vašu slobodu. Tu se vraćamo na pitanje prava i odgovornosti.
    Jačanjem pravne države, građanskog društva te stvaranjem jasne slike građanskih prava i odgovornosti imat ćemo i jasniju sliku medijskih sloboda i društvene potrebe za nezavisnim medijima. No to je proces, bojim se, u koji mi u Bosni i Hercegovini još nismo ni pokušali ući.
    Da, tek smo, ovoj širokoj temi odškrinuli vrata.
    S poštovanjem

    • Ovaj odgovor je promijenjen prije 2 godine, 1 mjesec od strane  Emil Karamatić.
  • #3540

    Poštovani, hvala Vam na odgovoru. Toga sam se i bojala, ali ne znači da je situacija beznadežna. Naprotiv. Ovdje smo na ovoj školi kako bismo dodatno učili o uticaju medija i prepoznavanju sadržaja koji plasiraju. Ukoliko jačamo svoje opredjeljenje ka miru vjerujem da onda informacije koje mu ne doprinose nećemo ni uzeti u razmatranje. Znanje je osnova kako se ne bi bilo podložno manipulaciji.

    Nadam se uključenju drugih učesnika škole pa da dodatno razvijemo debatu.

  • #4188

    Marija Srdić
    Sudionik

    Poštovani profesore Emile Karamatović, predavanje je bilo izuzetno dobro.

    Jeste tačno da mediji dosta utiču na nas, kao i sa novonastalom situacijom sa korona virusom. Toliko ne pridajem značaj medijima, jer smatram da sve što pišu ili objavljuju većinom nije tačno, da manipulišu sa nama. Zato bih voljela poručiti mladima da ne slušaju i ne čitaju od istih što objave.
    Kao u prošlom komentaru piše “znanje je osnova kako se ne bi podložno manipulisanju”. Znanje je sve i to vam niko ne može uzeti.

    Sa poštovanjem,

    Marija Srdić

  • #4189

    Marija Srdić
    Sudionik

    I zaboravila sam još nešto da dodam. Ovo danas trenutno što se dešava sa globalnom pandemijom, da li vi vjerujete u to ? Da li mislite da se nešto krije iza ovoga paravana ? Šta li ‘veliki igrači’ postižu sa ovim ? Ne vjerujem da se samo oko virusa radi nego i oko nečega drugog. Čak mislim, a i hoće poslije ovoga nastati ekonomska kriza kod nas, a vadiće se na to da je zbog korone virusa.
    Hvala još jednom.

    • #4352

      Emil Karamatić
      Predavač

      Draga Marija,

      upravo u tom pravcu ići, mislim da se ne može biti na stranputici. Znanje i misaonost neka budu energija. Ne može se promašiti cilj.

  • #4204

    Ana Gvozdić
    Sudionik

    Poštovani gospodine Karamatiću,

    hvala Vam na ovom izlaganju! Posebice sam cijenila Vaše komentare koji nas potiču da kritički razmišljamo o svemu što čitamo na društvenim mrežama i na internetu. Smatram da je sad, više nego ikad, potrebno dobro proučavati izvore informacija i promišljati o tome kojim izvorima možemo vjerovati a kojima ne, s obzirom na to da je i dalje bitno da se informiramo, ali to uradimo pravilno.

    Hvala Vam i na izlaganju o ulozi medija u ratu i poslijeratnom periodu u Bosni i Hercegovini. Ta mi je tema veoma zanimljiva. Prošle godine sam položila predmet Mediji, rat i konflikt i u sklopu tog predmeta se zainteresirala za Galtungov koncept mirovnog novinarstva (peace journalism). Kakvo je Vaše mišljenje o tom novinarskom pristupu? Poznajete li novinare koji prakticiraju takav pristup u BiH? Koliki može biti njegov utjecaj naspram medija koji zagovaraju nacionalizam?

    Hvala još jednom!
    Ana Gvozdić

    • #4343

      Emil Karamatić
      Predavač

      Sjetio sam se Miroslave Krleže koji ovako kaže, a vrijedi znati kako je govorio
      Nigdar ni tak bilo
      da ni nekak bilo,
      pak ni vezda nebu
      da nam nekak nebu.
      Kajti: kak bi bilo da nebi nekak bilo,
      nebi bilo nikak, ni tak kak je bilo.
      Ar je navek bilo da je nekak bilo,
      kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.
      Tak i vezda bude da nekak vre bude
      kak biti bude bilo da bi biti bilo.
      Ar nigdar ni bilo da ni nišče bilo,
      pak nigdar ni nebu da niščega nebu.
      Kak je tak je, tak je navek bilo,
      kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!
      Kajti nemre biti i nemre se zgoditi,
      da kmet ne bi trebal na tlaku hoditi.

      Od kako je svijeta i ljudi, u kriznim vremenima uvijek su se tražio odgovor više. Tako da i današnja kriza osim zvaničnih informacija popraćena je stotinama teorija koje nas odvlače u propitivanju i traženju neke druge istine. Naše sumnje su danas jače nego što je to u sretnim vremenima kada radimo stvaramo, živimo fine živote. Jedno je sigurno, a to i vidite da smo se našli u džungli informacija, dezinformacija, teorija zavjera, medija svih vrsta. Upravo ono što sam govorio. Ovo je vrijeme kad u ovakvoj medijskoj zbrci do izražaja dolazi naše obrazovanje. Ali i potreba za novim učenjima.

      Internet je uistinu postao globalno smetlište. Svako jutro kad se budimo to medijsko smetlište nam je na dlanu. Od nas sami ovisi koga ćemo pratiti.
      Kad dođemo na neku deponiju s ciljem da uzmemo komad bakarne žice, sigurno nećemo sve od reda uzimati i misliti da je sve ispred nas upravo taj vrijedni komad metala. Isto kada izađemo na Internet, nije pametno da čitamo sve što vidimo i što nam naši takozvani facebook prijatelji ili neke druge društvene mreže, serviraju.
      Moramo napraviti klasifikaciju. Razvrstati važno od nevažnog. Tako isto i medije. Čitati službene stranice gdje se i nalaze provjerene informacije. U ovom slučaju, ama koliko i prema njima bio kritičan, slušati i gledati što prenose Javni servisi države u kojoj živimo.
      Osnovna razlika između vjere i znanosti? Vjera nam ne nudi nijednu drugu mogućnost osim vjerovanja. A pošto smo učena bića znanost nam je bliža jer se zasniva na sumnjama i propitivanjima. Naravno, moj pristup ne isključuje vjeru kao sastavnicu našeg života. Ili da bude bliža. Ali učen čovjek naprosto mora propitivati sve oko sebe pa čak i ono u što vjeruje.
      E sad pitanje propitivanja je jako važno. Mislim da je i poželjno. Ali se voditi metodama koje ste naučili kroz školovanje. Moj osobni stav je kao u Krležinoj pjesmi. Osim corone virusa događaji će se redati kao na traci. Puno više loših nego dobri. Ekonomska kriza, recesija, depresija su nam pred vratima. Puno toga će biti prošlost osim kapitalizma. On ostaje. Vjerujem da i mi ostajemo u građenju nekog boljeg i pravednijeg društva. Ovo je definitivno bilo nepravedno. A koliko smo svi zajedno slabi tek sada vidimo. Napokon u povijesti da se i to dogodi da smo svi isti. Ali ne taj detalj promatrati kao osvetu nego kao realnost. Osveta ništa ne donosi. Ali sagledavanje dobrog i lošeg, usmjerava. E ta pozicija nam nudi bolji i zdraviji pogled. Hoćemo li ga iskoristiti u pravcu humanizma? Budimo pametni. Na nama je.

    • #4351

      Emil Karamatić
      Predavač

      Draga Ana,
      evo što kaže britanski novinar Jake Lynch

      Mirovno novinarstvo je kada urednici i novinari donose odluke o čemu izvještavaju i na koji način, tako da čitateljima i gledaocima omoguće da razmotre vrijednost nenasilnih odgovora na konflikt.

      Mogu ti reći svoje iskustvo.

      Glavni cilj mi je bio da se miru da šanasa. Sudionikom sam zlih vremena. Često sam bio u lošoj poziciji i opasnosti po život, stalno sam hodao po oštrici. No ostao sam pribran i shvatio još u ratu da je mir konačni cilj ma koliko topovi treštali. To mi je bila ideja vodilja.

      No, uobičajeni obrasci izvještavanja proizlaze iz strukture i interesa medijske industrije. Klasičan primjer je preovladavajuće izvještavanje o događaju radije nego o procesu – o konfliktima se izvještava kao o vijestima, kao o seriji eksplozivnih događaja, uz nedovoljno ili nimalo objašnjenja. Način na koji ove konvencije izvještavanja funkcionišu dovodi do dominacije tzv. ratnog novinarstva, što legitimizira nasilje i/li nas navikava na stalno prisustvo nepravde. Mirovno novinarstvo je potrebno da bi se ovo ispravilo. Ono se može primijeniti u mainstream medijima ali i u rastućem sektoru nezavisnih i digitalnih medija, gdje su strukture i interesi drugačiji, kaže Jake Lynch.

      Moje iskustvo kaže da je to bio mukotrpan proces. Čini mi se da stanje u kojem se nalazimo otvara ljudima oči da jasnije uz sadašnje zlo bolje vide zlo koje je rat donio. Ratno i poslijeratno vrijem je bilo vrijeme kad ste u želji za mirom i blagostanjem bili gore tretirani od ratnih zločinaca. I kroz to se trebalo nositi. Što nikada nije bilo lako. Mogu reći da sam uspio preživjeti. Koliki su mi učinci. Često pomislim mali. Ali kada s vama razgovaram, onda mislim da su veliki čim mogu o tome govoriti.

  • #4227

    Поштовани Емиле Караматићу,

    Ваша предавања су одлична.

    Само бих додала нешто, као што је то историја у нашој држави БиХ. Срби пишу једну историју, Хрвати другу, а Бошњаци трећу, а сви су на жалост ратовали једни против других у нашој заједничкој држави. Зар није боље имати једну заједничку историју и прихватити чињенице онакве какве јесу колико год биле болне за све нас, него тежити ка томе да све живо раздвојимо?! А што се Томсона тиче, има он доста добрих пјесама које много тога позитивног говоре, као што је то ова пјесма: https://www.youtube.com/watch?v=OihMDibGz1I.

    Са поштовањем,
    Анастасија Ћоровић

  • #4255

    Ivana Vasić
    Sudionik

    Poštovani,

    Hvala Vam na ovom predavanju. Uloga medija u izgradnji mira je jako dobra tema. Slažem se da nas mediji truju, pogotovo zato što inače rade u službi određenih političkih struktura. Upravo zato sve treba kritički posmatrati i čitati vijesti iz više izvora.
    Uvijek kada se priča o medijima i njihovoj ulozi u državi sjetim se rečenice koju je rekao Čomski ”Propaganda je u demokratskoj državi isto što i batina u totalitarnoj.” Mislim da se to može primjeniti na dosta događaja kojima svakodnevno svjedočimo.

    Srdačan pozdrav

    • #4346

      Emil Karamatić
      Predavač

      Draga Anastazija,
      Nisam fan Marka Perkovića ni njegove glazbe. Moja generacija je odrastala na Dilanu, Azri, Flojdima. Stonsima itd. Ali i Idolima, Haostoru, EKV, Lebi sol. Eh sad bi me još moglo spopasti nabrajanje. Da, nostalgija ponese. Ah stariji, shvatit ćeš me. No, ne bi osporio Tvoju želju u slušanju te pjesme.
      Ali bi uz tu pjesmu i moj prijedlog mogli bi otvoriti potrebu za razgovorom. Ne samo našeg, nego i šire.
      Evo recimo ako bi ti veće predlagao onda bi moj prijedlog izgledao ovako.

      Dali bi mogli imati jednu historiju na prostoru gdje je toliko historije po glavi stanovnika da je naprosto nemoguće podnijeti. Mislim da je to tek proces koji će tražiti da naše istine budu razoružane i satkane ljubavlju da bi smo ostvarili taj cilj i želju da bez muke slušamo koliko smo loša učinili jedni drugima ali i dobra.
      Moramo krenuti ispred svojih vrata. Ali svaka priča će morati biti oslobođena emocija. A to se može dogoditi tek sa generacijama koje nemaju nikakav emotivni doticaj sa događanjima. Vidimo da nam je tek Prvi svjetski rat došao na red da možemo o njemu bistre glave pričati. Sporo, ali nije nedostižno. Tvoja generacija će biti na potezu, da tek oškrine ovu temu. Naredne će je zaključivati

    • #4349

      Emil Karamatić
      Predavač

      Draga Ivana,

      složio bih se, drago mi je da je u citatu Čomski koji se i u vremenu korone neda i koji nam još kao malo ko otvara oči i ostavlja nas budnima.

  • #4325

    Poštovani,

    Iako su mediji u savremenim demokratskim društvima u određenoj mjeri manje u službi nacionalističkih, političkih i ideoloških interesa, u odnosu na npr. ulogu medija u totalitarnim društvima, može li se smatrati da mediji imaju potencijal doprinosa izgradnji kulture mira ukoliko su vođeni ekonomskim interesima što se očituje kao težnja ka senzacionalizmu i povećanju gledanosti? Koje mjere možemo poduzeti kako bi osigurali potpunu autonomiju medija koja je, smatram, pretpostavka mogućnosti da medijsko izvjaštavanje bude poluga ostvarenja i promicanja mira?
    Hvala Vam na unaprijed na odgovoru.

    Srdačan pozdrav,
    Selma Alispahić

  • #4339

    Emil Karamatić
    Predavač

    Dragi moji prijatelji,
    Evo napokon sam ulovio malo vremena da se možemo družiti i da onako bez opterećenja mogu zajedno s vama podijeliti razmišljanja. Raduje da su vam se predavanja svidjela i da još poneku riječ o njima možemo reći.
    Za početak, veliki pozdrav,
    a u nastavku ću barem nekoliko riječi reći o vašim razmišljanjima koja su me baš onako fino obradovala kad sam ih vidio među ostalom poštom. Naravno, odmah sam ih označio kao jako važne informacije, da mi ni slučajno ne bi palo na pamet da me odvuku dnevna događanja koja odvlače pažnju – htjeli ili ne. Živimo u nekom čudnom vremenu. Ali, moram vam reći bilo je i teži dana. Valja i ovo preživjeti i živjeti punim plućima u izgradnji ljepšeg života. Pa neka nam je sretno.
    Srdačno
    Emil Karamatić

    • #4347

      Emil Karamatić
      Predavač

      Draga Selma,

      često pomislim da smo u vremenu korporativnog tu bitku izgubili. Ali jednim djelom sam nešto rekao u prvom odgovoru, živimo u turbulentnom vremenu. Naprosto čekamo u kojem ćemo pravcu krenuti.
      Ne postoji stranka, partija, korporacija, država koja ne želi što veći broj medija staviti pod svoju kontrolu. Da se to razbija i ‘oglavu vidimo i danas. U toj temi je i pitanje sloboda medija. Da li postoje? Borba za njih nikad nije prestala. Zato možemo više pričati o profesionalizmu i želji da informaciju deset puta mjerimo jednom režemo.
      Ono što je jako važno, moramo učiti razdvajati medije od medija i medija. Pod ovim mislim upravo ono što sam govorio u prvom odgovoru ali kroz predavanja koliko će naše obrazovanje kao čitatelja i čovjeka koji razumije i zna razdvojiti informaciju od dezinformacije imati važniju ulogu od postojanja medija kave imamo u ovom globalnom svijetu.
      Jedina mjera koju možemo poduzeti je iz dana u dan se obrazovati, i učiti i biti svakodnevno u ulozi znanstvenika koji sumnja i koji iz potrebe za dobrim stalno propituje.

      Tri odgovora koja sam dao ili bolje reći na tri pitanja na koja sam se potrudio odgovoriti su usmjerena na sve vas koji sudjelujete u ovom razgovoru. Tako da ni jedan odgovor nije kao cjelina za osobu nego kao skup da promišljamo i da sugerirate u želji da bismo dobili neko dobro znanje koje nam može koristiti u našem daljnjem propitivanjem.

  • #4353

    Emil Karamatić
    Predavač

    Oprostite na pravopisnim i gramatičkim greškama. Znam potkradu se kad je misao prioritet.
    Svako vam dobro

    Emil Karamatić

  • #4374

    Adis Imamović
    Sudionik

    Poštovani,

    hvala Vam na predavanjima, jako su korisna. Kroz ovu školu nekako dolazimo do zaključka da upravo mediji mogu da odigraju krucijalnu ulogu u izgradnji mira, ali svakako i na sprečavanju sukoba. Obzirom da mediji u današnje vrijeme uglavnom “žive” od negativnih vijesti pitanje je da li će se ikad desiti da mediji naprave zaokret te da se počne sa davanjem drugačijih vijesti, odnosno onih pozitivnih, pomirujućih itd. Znam da je većina medija pod uticajem politike i vladajućih stranki, ali nije mi jasno kako se upravo na ovom području ne može da stvori jak i nezavisan medij koji bi stekao popularnost i zapravo bio vodeći medij.

    Srdačan pozdrav.

  • #4390

    Sabina Hujić
    Sudionik

    Lijep pozdrav,
    Sam sistem rada bivše države Jugoslavije je imao nakbolje namjere za svaku od regija ali načini uređenja i rada nosu bili savršeni. Svi sr možemo složiti sa činjenicom da je Makedonija najviše stradala u procesu odvajanja samih država. Srbija je imala učešće u svim ratovima te time dobiva jaku historiju od svih ostalih država. Ljudi su izgubili pravu definiciju heroja te to nama svima postaju vojnici. Državni mediji su bili tako orjentisani da su uvijek krivili drugu državu za nešto a niti ijednom spomenuli svoje učešće u svemu tome. Svaka od država je budi svoj naciobalni identitet kod stanovništva što dovodi do konfliktnih vrijednosti. Izvačenje riječi iz konteksta iz vape knjige od preddjednika Vučića dovodi u pitanje kalvu zapravo vlast imamo trenutno na pozicijama. Puno pita “čujemo oprostiti a ne zaboraviti” što zapravo nike odvojivo jedno od drugog niti budi iskru pomirenja kod stanovništva. Ljudi se gube u pojmovima agresora i žrtve te ne mogu donijeti pravu odluku kod prava svakoga od njih. Mislim da je vrijeme da svi orestanu gledati samo svoju vlastitu korist nego da krenemo gledati zajedničku dobit.

    Srdačno, Sabina

  • #4508

    Poštovani profesore Karamatić,
    Hvala Vam na predavanju.

    Mislim da se sloboda govora u odnosu na komunizam nije uopće promijenila. Samo su se promijenili načini praćenja i reagiranja/ kažnjavanja onih koji slobodno govore, koji kritikuju vladajuće politike. A oni koji slušaju danas kritiku nemaju po meni uopće moć razlučivanja dobronamjernih kritika, nego sve shvaćaju u kontekstu agresije na njih same. Što bi rekao naš narod skučeni su u gledanju.

    Lijep pozdrav

Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.