Forum

Postovanje Emile,
U Vasem predavanju ste dosta toga objasnili. Mislim da mediji danas dosta vise uticu na ljude, jer smo svesni napretka medija. Mediji danas, kao ni za vreme ratova, nisu slobodni, i to je najveci problem, zato pomirenje ide ovako sporo. Gotovo sve politicke partije, poseduju svoje medije, koje odredjuju i sami program samih medija. Danasnji mediji, pre svega internet je vrlo opasan, jer njemu imaju pristup vrlo siroke mase, posebno, mlade osobe. Sto kazem ovo, jer zato sto mlade osobe, koje se nisu izgradile kao licnost, i koje nemaju puno saznanja o ratnim desavanjima, mogu mnogo toga da procitaju na internetu, sto im moze ostati urezano kao jedina istina, sto kasnije utice na formirane odredjenih stavova prema necemu. Vrlo bitno je napomenuti da dokle god postoje tri istine, tri istorije, do pomirenja ne moze doci. Treba da svi, na celu sa vrhom vlasti da krenemo na put pomirenja, jer meni kao mladom coveku, bitno je da moja porodica i ja zivimo slobodno i da nam mir bude najbitniji, i da nikad ne dozvolimo da se ponovi ono sto nam se desilo.

Imam dvije opaske u vezi dosadašnjih predavanja. Prvo, nejasno mi je zašto su sadržaji 1. i 2. predavanja identični. Drugo, Slobodan Milošević je došao na mjesto predsjednika CK Srbije 1987/88, a ne 1997/98.

Poštovani Emile,
drago mi je da sam mogao da slušam Vaša kvalitetna predavanja o važnosti medija pri izgradnji mira.
Pošto sam još učenik gimnazije, svakako odrastam u periodu najveće dostupnosti informacija.
Danas smo, više nego ikada prije, u sposobnosti da maksimalno iskoristimo internet za kvalitetno informiranje i produbljivanje vlastitog znanja.
Međutim, kao što Ste i rekli, rijetko ko zapravo i koristi internet za takve svrhe.
Moć i uticaj koji internet ima nad širokim narodnim masama je ogroman, pa je zbog toga idealni medij za promovisanje različitih ekstremističkih poruka narušavanja mira, koje su često vrlo smišljeno prikrivene da djeluju na podsvijest svih koji se njim služe.
Zapravo su mediji ključni za oblikovanje stavova stanovništva o trenutnim situacijama u državi.
Ako se skreće pažnja s ključnih problema u jednoj državi na svakodnevne trendove, izgradnja mira će svakako biti otežana zbog neinformiranosti ali i nezainteresovanosti stanovništva za promjene.
Kritičkim razmišljanjem možemo graditi mir, a da pritom ne izgubimo stvarnu sliku i stanje društva o kojem mnogi isključivo saznavaju putem medija.

Добро сте препознали и идентификовали као кључни проблем који медији потенцирају, како у вријеме сукоба тако и данас, а то је да су за лошу економску, политичку, културну и сваку другу ситуацију, криви “они други”. Ријетко који медиј жели објективно и непристрасно сагледати свеукупну ситуацију и дати један непристрасан суд о свему томе. Питам се има ли независних и ненавијачких медија? Има али су ријетки. Тужна је чињеница да је опасно бити непристрасан. Или си “њихов или наш”. Пут између њиховог и нашег, пут који био спона између народа и религија, је авантуризам и непопуларан. А тај пут, пут споне и заједнице, је ништа више ни мање, до једини нормални, хумани и човјечански пут. Медији имају велику улогу, како у стварању конфликта, тако и у изградњи мира. Велика је предност што се данас могу користити друштвене мреже за промоцију мира и заједничког живота. И зато их сви требамо користити за промоцију дијалога, мира и заједничког живота у нашој држави. Свако од нас то може, треба и мора, мир је у мени и теби, почнимо, подстакнимо промовишимо мир, јер он нема алтернативу. Он је једино природно стање човека, све друго је неприродно, чак шта више противприродно стање.

Dragi Emile,

odlična mi je ova vaša refleksija uticaja medija na proces pomirenja, kao i procese narušavanja mira od 90.god.pa do danas..Ono na sta bi skrenula pažnju jeste i problematika nedovoljnog medijskog prostora posebno za afirmativne priče, upravo je i to jedan od razloga gdje su nama te “istine” jedino onda dostupne preko društvenih mreža. Takođe, mislim da je izuzetno važno govoriti pored ove medijske huškačke i ratne retorke i o ograničenosti slobode medijskog izvještavanja kao i sve češćeg napada na novinare/ke u ovom stanju “mira”. Oosobito smatram nužnim istaknuti sve ponizniji odnos prema novinarima i novinarkama, kao i pritisak na medije i ne tretiranje novinara i novinarki kao službenih lica. Izuzetno mi je bitno ovo što ste rekli da dok se svako od nas ne pokloni ispred spomenika stradali svih zrtava da nema istinske sreće i pomirenja, mislim da je upravo to ono što trebamo više da slušamo kroz medijski diskurs. Pozdrav.

Poštovani gospodine Karamatić, ovo je prva tema koju sam odlušala u jednom dahu, tim više jer sam se nedavno u jednom projektu dotakla iste, tačnije cyber prostora. Vaše izlaganje je za svaki respekt, stvari nazivate pravim imenom, posložili ste kockice baš onako kako treba. Ona stara “zavadi pa vladaj” živi i danas, bitno je samo naći okidač na koji bi se primjenila. Kod nas je to nacionalistička retorika. Rat je, sam po sebi, najveća glupost i besmislica koja postoji na svijetu. Iza paravana su uvijek u igri interesi “velikih igrača” koji se potom kataliziraju kroz uvlačenje velikog broja vojno sposobnog stanovništva u sukob. Nakon njega ostaje pustoš, ne samo u vidu ljudskih žrtava i materijalne štete nego u vidu brojnih psiholoških ožiljaka koji se manifestuju generacijama kasnije, što kroz lična iskustva, što kroz retoriku koju prenosimo na potomke koji, de facto, nemaju veze s bilo čim. Mislim da je strašno ne biti svjestan da su svi problemi zajednički. Sasvim je svejedno da li se neko zove Muhamed, Ivan ili Boro, na prostoru na kojem žive (u ovom slučaju Bosni i Hercegovini) suočavaju se s identičnim izazovima. Onog trenutka kada se poželi nazadovati neko drugog imena, slikovito rečeno, nazadujemo i sami jer napredak jednog društva leži u zajedništvu i zajedničkom prepoznavanju problema na kojima se treba raditi. No, tako nešto nije u interesu strukturama koje su dovele do ovakvog stanja jer onda ne bi bili tu gdje jesu. Ekonomski parametar jeste ono što bi trebalo biti krucijalno. Kada se on postavi kao primaran i regulišu lična primanja vjerujem da barem 80% pitanja kojima se sada većina ljudi bavi ovdje ne bi ni bili na tapeti.

Osvrnula bih se, s druge strane, i na medije. Slušajući Vaše izlaganje vezano za zavisne medije ne mogu a da se ne zapitam da li i danas uopće postoje nezavisni mediji? Ja nisam baš sigurna, iskrena da budem. Mladi ljudi koji su pokretači promjena najviše informacija dobivaju preko Interneta. Tamo bujaju portali koji niču kao gljive poslije kiše bez bilo kakvog nadzora, objave, a posebno komentari na njima, obiluju govorom mržnje koji prolazi nekažnjeno a vrši mnogo uticaja i afirmiše huškačke politike po mnogim osnovama. Zaista mi nije najjasnije zašto se ovakve pojave ne procesuiraju i ne kažnjavaju. Jasno mi je pravo slobode govora, štampe, izražavanja, informisanja itd. no ovakve pojave su daleko od toga.

Poštovani, hvala Vam na odgovoru. Toga sam se i bojala, ali ne znači da je situacija beznadežna. Naprotiv. Ovdje smo na ovoj školi kako bismo dodatno učili o uticaju medija i prepoznavanju sadržaja koji plasiraju. Ukoliko jačamo svoje opredjeljenje ka miru vjerujem da onda informacije koje mu ne doprinose nećemo ni uzeti u razmatranje. Znanje je osnova kako se ne bi bilo podložno manipulaciji.

Nadam se uključenju drugih učesnika škole pa da dodatno razvijemo debatu.

Poštovani profesore Emile Karamatović, predavanje je bilo izuzetno dobro.

Jeste tačno da mediji dosta utiču na nas, kao i sa novonastalom situacijom sa korona virusom. Toliko ne pridajem značaj medijima, jer smatram da sve što pišu ili objavljuju većinom nije tačno, da manipulišu sa nama. Zato bih voljela poručiti mladima da ne slušaju i ne čitaju od istih što objave.
Kao u prošlom komentaru piše “znanje je osnova kako se ne bi podložno manipulisanju”. Znanje je sve i to vam niko ne može uzeti.

Sa poštovanjem,

Marija Srdić

I zaboravila sam još nešto da dodam. Ovo danas trenutno što se dešava sa globalnom pandemijom, da li vi vjerujete u to ? Da li mislite da se nešto krije iza ovoga paravana ? Šta li ‘veliki igrači’ postižu sa ovim ? Ne vjerujem da se samo oko virusa radi nego i oko nečega drugog. Čak mislim, a i hoće poslije ovoga nastati ekonomska kriza kod nas, a vadiće se na to da je zbog korone virusa.
Hvala još jednom.

Poštovani gospodine Karamatiću,

hvala Vam na ovom izlaganju! Posebice sam cijenila Vaše komentare koji nas potiču da kritički razmišljamo o svemu što čitamo na društvenim mrežama i na internetu. Smatram da je sad, više nego ikad, potrebno dobro proučavati izvore informacija i promišljati o tome kojim izvorima možemo vjerovati a kojima ne, s obzirom na to da je i dalje bitno da se informiramo, ali to uradimo pravilno.

Hvala Vam i na izlaganju o ulozi medija u ratu i poslijeratnom periodu u Bosni i Hercegovini. Ta mi je tema veoma zanimljiva. Prošle godine sam položila predmet Mediji, rat i konflikt i u sklopu tog predmeta se zainteresirala za Galtungov koncept mirovnog novinarstva (peace journalism). Kakvo je Vaše mišljenje o tom novinarskom pristupu? Poznajete li novinare koji prakticiraju takav pristup u BiH? Koliki može biti njegov utjecaj naspram medija koji zagovaraju nacionalizam?

Hvala još jednom!
Ana Gvozdić

Поштовани Емиле Караматићу,

Ваша предавања су одлична.

Само бих додала нешто, као што је то историја у нашој држави БиХ. Срби пишу једну историју, Хрвати другу, а Бошњаци трећу, а сви су на жалост ратовали једни против других у нашој заједничкој држави. Зар није боље имати једну заједничку историју и прихватити чињенице онакве какве јесу колико год биле болне за све нас, него тежити ка томе да све живо раздвојимо?! А што се Томсона тиче, има он доста добрих пјесама које много тога позитивног говоре, као што је то ова пјесма: https://www.youtube.com/watch?v=OihMDibGz1I.

Са поштовањем,
Анастасија Ћоровић

Poštovani,

Hvala Vam na ovom predavanju. Uloga medija u izgradnji mira je jako dobra tema. Slažem se da nas mediji truju, pogotovo zato što inače rade u službi određenih političkih struktura. Upravo zato sve treba kritički posmatrati i čitati vijesti iz više izvora.
Uvijek kada se priča o medijima i njihovoj ulozi u državi sjetim se rečenice koju je rekao Čomski ”Propaganda je u demokratskoj državi isto što i batina u totalitarnoj.” Mislim da se to može primjeniti na dosta događaja kojima svakodnevno svjedočimo.

Srdačan pozdrav

Poštovani,

Iako su mediji u savremenim demokratskim društvima u određenoj mjeri manje u službi nacionalističkih, političkih i ideoloških interesa, u odnosu na npr. ulogu medija u totalitarnim društvima, može li se smatrati da mediji imaju potencijal doprinosa izgradnji kulture mira ukoliko su vođeni ekonomskim interesima što se očituje kao težnja ka senzacionalizmu i povećanju gledanosti? Koje mjere možemo poduzeti kako bi osigurali potpunu autonomiju medija koja je, smatram, pretpostavka mogućnosti da medijsko izvjaštavanje bude poluga ostvarenja i promicanja mira?
Hvala Vam na unaprijed na odgovoru.

Srdačan pozdrav,
Selma Alispahić

Poštovani,

hvala Vam na predavanjima, jako su korisna. Kroz ovu školu nekako dolazimo do zaključka da upravo mediji mogu da odigraju krucijalnu ulogu u izgradnji mira, ali svakako i na sprečavanju sukoba. Obzirom da mediji u današnje vrijeme uglavnom “žive” od negativnih vijesti pitanje je da li će se ikad desiti da mediji naprave zaokret te da se počne sa davanjem drugačijih vijesti, odnosno onih pozitivnih, pomirujućih itd. Znam da je većina medija pod uticajem politike i vladajućih stranki, ali nije mi jasno kako se upravo na ovom području ne može da stvori jak i nezavisan medij koji bi stekao popularnost i zapravo bio vodeći medij.

Srdačan pozdrav.

Lijep pozdrav,
Sam sistem rada bivše države Jugoslavije je imao nakbolje namjere za svaku od regija ali načini uređenja i rada nosu bili savršeni. Svi sr možemo složiti sa činjenicom da je Makedonija najviše stradala u procesu odvajanja samih država. Srbija je imala učešće u svim ratovima te time dobiva jaku historiju od svih ostalih država. Ljudi su izgubili pravu definiciju heroja te to nama svima postaju vojnici. Državni mediji su bili tako orjentisani da su uvijek krivili drugu državu za nešto a niti ijednom spomenuli svoje učešće u svemu tome. Svaka od država je budi svoj naciobalni identitet kod stanovništva što dovodi do konfliktnih vrijednosti. Izvačenje riječi iz konteksta iz vape knjige od preddjednika Vučića dovodi u pitanje kalvu zapravo vlast imamo trenutno na pozicijama. Puno pita “čujemo oprostiti a ne zaboraviti” što zapravo nike odvojivo jedno od drugog niti budi iskru pomirenja kod stanovništva. Ljudi se gube u pojmovima agresora i žrtve te ne mogu donijeti pravu odluku kod prava svakoga od njih. Mislim da je vrijeme da svi orestanu gledati samo svoju vlastitu korist nego da krenemo gledati zajedničku dobit.

Srdačno, Sabina

Poštovani profesore Karamatić,
Hvala Vam na predavanju.

Mislim da se sloboda govora u odnosu na komunizam nije uopće promijenila. Samo su se promijenili načini praćenja i reagiranja/ kažnjavanja onih koji slobodno govore, koji kritikuju vladajuće politike. A oni koji slušaju danas kritiku nemaju po meni uopće moć razlučivanja dobronamjernih kritika, nego sve shvaćaju u kontekstu agresije na njih same. Što bi rekao naš narod skučeni su u gledanju.

Lijep pozdrav

• Ovaj odgovor je promijenjen prije 4 godine od strane  ZDENKO MILIČEVIĆ.