Forum

Postovanje Emile,
U Vasem predavanju ste dosta toga objasnili. Mislim da mediji danas dosta vise uticu na ljude, jer smo svesni napretka medija. Mediji danas, kao ni za vreme ratova, nisu slobodni, i to je najveci problem, zato pomirenje ide ovako sporo. Gotovo sve politicke partije, poseduju svoje medije, koje odredjuju i sami program samih medija. Danasnji mediji, pre svega internet je vrlo opasan, jer njemu imaju pristup vrlo siroke mase, posebno, mlade osobe. Sto kazem ovo, jer zato sto mlade osobe, koje se nisu izgradile kao licnost, i koje nemaju puno saznanja o ratnim desavanjima, mogu mnogo toga da procitaju na internetu, sto im moze ostati urezano kao jedina istina, sto kasnije utice na formirane odredjenih stavova prema necemu. Vrlo bitno je napomenuti da dokle god postoje tri istine, tri istorije, do pomirenja ne moze doci. Treba da svi, na celu sa vrhom vlasti da krenemo na put pomirenja, jer meni kao mladom coveku, bitno je da moja porodica i ja zivimo slobodno i da nam mir bude najbitniji, i da nikad ne dozvolimo da se ponovi ono sto nam se desilo.

Da bi dosli do odredjenih promena u drustvima koje nisu demokratska, sami drustveni pokreti su praceni nasilnim demonstracijama i mnogim neduznim zrtvama. Samo “Arapsko prolece” je praceno nasiljem, koje na kraju, ako se danas zapitamo, bilo uzaludno, jer i danas ti ljudi zive veoma lose, i ne bolje nego na pocetku protesta. Procesi nazvani Arapskim prolećem doživeli su neuspeh, jer te države nisu bile ni spremne ni sposobne za odredjeni vid tranzicije, jer odredjeni drustveni pokret da bi uspeo, mora da ima uzajamnu vezu sa onima na vrhu, jer dzaba mozemo protestovati, ako oni na vlasti, i sama politicka kultura, ne zeli promene. Iako je “Arapskim prolecem”, doslo do smene nekih diktatorsih rezima u arapskom svetu, vidimo danas da je doslo do promene u licnosti, a ni i u vodjenju politike na stetu stanovnistva. Potrebni su odredjene licnosti, koji mogu i podrzavaju neki vid promena, da bi ta promena imala neki dugorocni uspeh, jer neorganizovanost pokreta je jedna od njihovih losih strana.

Mogu samo da dodam, da pre svega da bi bilo koji oblik pokreta uspeo, mora da postoji jasan cilj samog pokreta, ali da bi sam pokret uspeo, same drzavne institucije moraju da budi potpuno demokratske, kao i drzava uopste. Jer dzaba mi protestujemo, ako same te institucije ne zele da nas cuju. Posluzio bi se i jednom izrekom, ” Jaci su 100 ljudi, koji govore, nego 1000 koji cute”. Na kraju krajeva, demokratija nam omogucava i izbore, pa ako nam nesto ne odgovara, mozemo ti iskazati kroz glasove. Ali problem je i taj sto nase drustvo, poseduje veoma losu politicku kulturu, vrlo se pasivno ponasamo u pogledu politike, jer mislimo da ce neko drugi za nas da se bori. Takvo je drustvo, da ako zelimo promenu, moramo da se aktiviramo, jer smo mi ti koji mozemo sve kad se udruzimo, zato ako ce organizovanje bilo koje vrste pokreta pokrenuti ovo drustvo, treba da se izadje na ulicu, i da pokazemo da nismo marionete sopstvenog sistema, koji smo sami birali. Hvala!

Postovanje,
Svaka cast na uvodnom izlaganju. Hteo bih reci, da iako bi socijalni ili drustveni pokreti trebali da nastaju zbog, ajmo reci neceg boljeg, svedoci smo da sirom sveta, a i kod nas, da svaki oblik drustvenog pokreta, bude iskoristen u politicke svrhe. Svesni smo mnogih losih scena koji se desavaju kod drustvenih pokreta, mnogo povredjenih i ranjenih ucesnika pokreta. Samim tim se na sami pokret gleda sa predrasudom, gleda se kao na nesto lose. Losa strana pokreta je ta sto samim pokretima , postoji u vecini slucajeva neorganizovanost, i samim tim vrlo je tesko doci do odredjenog cilja. Ljudi kod nas, su vrlo pasivni po pitanju zivota, zivimo pasivni zivot, iako tesko zivimo niko nece da se aktivise na tom polju, jer smatra da nista tim nece postici. I upravo je ova pasivnost, najveci neprijatelj naseg prosperiteta, jer dokle god mi budemo sedeli i cekali da neko drugi nesto uradi od toga nema nista. Moramo sami da budemo promena, jer samo tako mozemo uspeti da izgradimo zdravo drustvo. Hvala!

U pravu ste, da se dosta zloupotrebljena teza. Sto se tice, da li kulturni ili neki drugi predznak omogucuje da se dolazi do nekih materijalnih i drugih koristi, ima mnogo tacnosti. To je neki vid latentne forme(Merton), kada se isticanjem kulture, ostvaruje neka druga korist. Svesni smo ratnih desavanja, da su ona bila zverska, a ne verska. Jer odredjeni funkcioneri u to vreme, i ne samo oni vec i odredjeni ljudi, ucesnici samih ratova, su iskoristili sami rat, ne samo u smislu zastite svog naroda, vec da bi ostvarili neku korist. U ratu se dosta ljudi obogatilo, na racun nekog drugog, i bas danas takvi ljudi ne zele da ostvare prosperitetno drustvo, sto je velika prepreka ovom drustvu. Mislim da veliki broj neduznih zrtava u ratu, stradanja civila, pa cak i od strane iste vere, dokazuje da je ovaj rat imao konotaciju zverskog. Da bi izgradili jedno prosperitetno drustvo, u kojima ce se postovati razlicitosti, u kojem nema nekih predrasuda, koje su nam u dosta slucajem nametnute, treba da ukazemo, kako sebi, tako i buducim generacijama, da mozemo i moramo da cuvamo svoje, a postujemo tudje. Isto tako na kraju bi dao jedan citat, takodje Gandija koji kaze:” Da zivimo kao da nam je poslednji dan u zivotu, a da ucimo kao da cemo ziveti vecno”. Ovaj citat sam izabrao, zato sto, bar mene asocira da treba da treba i da moramo da zivimo sa razlicitostima, da postujemo jedni druge, i samim tim cinimo sebi zivot lagodnim, dok drugi dio citata me asocira na to da stalno treba da ucimo o drustvu, jer drustvo je promenjivo, i sto pre budemo shvatili da je rat davno iza nas, i da treba da se okrenemo buducnosti, bice lakse i za nas i za ljude oko nas. Hvala!

Moje komentar zapocecu slavnim delom Semjuela Hantigtona, koji u svojoj knjizi ” Sukob civilizacija”, govori kako, u buducnosti, rat se nece voditi, ni za politiku, ni za ekonomiju, vec da ce rat nastajati iskljucivo sa kulturne strane odnosa izmedju nacija i vera. Ovo delo se moze ispostaviti tacnim, jer svedoci mnogih konfliktnih sukoba koje se desavaju danas, a i desavale su se i u proslosti, a imaju kulturni predznak. Uzecu sad za primer BiH, u kojoj bas ova knjiga preslikava stanje, u kojoj postoji multinacionalno i multietnicko stanovnistvo, koje se i 20-ak godina posle rata u nekom obliku pasivnog konflikta. Mislim da je kljucno za pomirenje unutar ne samo BiH, vec i celog Balkana, da krenemo da menjamo sebe, jer kao sto je Gandi rekao:”Budimo promena koju zelimo da vidimo u svetu”. Da skratim, treba svi,kao ravnopravni clanovi ovog drustva, da pocnemo da se menjamo, a ne da cutimo i da dozvolimo da se zadovoljimo sa pasivnim mirom, treba da kroz dijalog i jednu toleranciju, uspemo da izgradimo jedno zdravo drustvo, a napominjem da je to moguce samo ako pocnemo da menjamo sebe.

Slazem se se da je kao sto je dr. Nerzuk rekao, porodica kruna svega, jer sve krece iz porodice. Jer mi u porodici zapocinjemo proces socijalizacije i sve sto naucimo ili dozivimo u porodici, ostaje trajno urezano u nama. Npr. Ako dozivimo neki oblik nasilja u porodici, velike su mogucnosti da i sama osoba bude nasilnik u buducnosti. Dao bih i primer trenutnog stanja veceg dela omladine u BiH, i uopsteno na Balkanu izazvano ratnim stanjima, je ta nacionalna i verska netolerancija, a to sve potice pre svega iz porodice, a onda kroz kulturu vrsnjaka… U porodici se desava ajmo veci neki oblik pasivnog nasilja, gde roditelji namecu odredjenu sliku sveta svojoj deci, koje nisu jos u stanju da imaju neko svoje vidjenje, i uopste da izgrade svoj identitet.