Kultura mira

Kultura mira interdisciplinarni je kurs koji na premisama različitih znanstvenih disciplina (politologija, filozofija mira, aksiologija, kulturne studije, mirovne studije, polemologija, religijske studije, sociologija identiteta…) ima za cilj ponuditi kvantum teorijskih znanja koji će omogućiti polaznicama i polaznicima da misle mir u novim spoznajnim kategorijama, da povezuju proizvodnju mira sa različitim, često suprotstavljenim kulturnim narativima, da usvoje novi vrijednosni vokabular kao prethodnu osnovu za djelatno istraživanje mira, te da istražujući različite kulturne forme, u svojim sredinama kreiraju uvjete za minimiziranje kulture nasilja.

Kultura mira: Forum

Home Forumi Kultura mira

Ova tema sadrži 31 odgovor, ima 15 sudionika, zadnji odgovor od:  Nikola Kandić prije 6 mjeseci, 1 tjedan.

  • Autor
    Postovi
  • #1968

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    Ukoliko imate pitanja ili komentare, te ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja za teme koje smo obradili kroz ovu cjelinu, slobodno pišite. Na forumu možemo razmjeniti mišljenja ili diskutirati izgradnju mira. Vaše mišljenje nam je važno. Pišite i budite agenti izgradnje mira.

  • #2045

    Adina Zuga
    Sudionik

    Kulturno nasilje se posebno bazira na obeshrabrivanju narodne mase i individue da donose kritike i svoja mišljenja. Primjer Miloševića je veoma dobar, jer je potezom davanja prostora “glasu naroda” u novinama koje su bile najčitanije novine na prostoru bivše Jugoslavije davao i iluziju slobode govora, bitnosti naroda u njegovom režimu, ali su istovremeno kritika i osvrt na njegovu politiku bili sinonimi za izdaju, tako je i njegova ideja države mogla da preživi samo zamrznuta, i svakim danom sve više i više totalitarna. Dakle, da bi totalitarni režim bio održiv i da bi se njegova ispravnost potvrđivala, narod bi morao da prestane da misli. Ista pravila važe u svim institucijama povezanim sa državom. Mnoge religijske institucije i religiozni pojedinci ne prihvataju osvrt na njihove religijske zakone i običaje. Nedavno sam pokušala logički pobiti seksističke tvrdnje poznanika koji je religiozan bazirajući se na 2 citata iz njegove svete vjerske knjige (koje pobijaju ono što on tvrdi da je zakon u njegovoj vjeri, a istovremeno citati pobijaju i jedan drugog), što sam i uradila, a kada sam mu rekla “Vidiš kako sam ti logički pobila tvoje tvrdnje”, on je odgovorio: “Logika nije potrebna tamo gdje postoje vjerodostojni citati”.
    Dakle, da bi kulturno nasilje moglo da se razvija, intelektualni domet invidiua, grupa, organizacija i institucija mora biti ograničen stalnim pozivanjem na neke vječne i svete istine. U suprotnom nastupa militarizacija. Cilj se svodi na batinu/opravdanje represije i sredstvo ucjene, a militantna misao se proširuje pomoću manipulacije: “Zadatak boljševika je da radničku klasu učini svjesnom” (Lenjin) , “Da se naše ideje približe radnim ljudima” (The Red Menace, Toronto), „Čak i najmanja devijacija socijalističke misli osnažuje buržoasku ideologiju.“ (Lenjin). To se smatra uspjelim ako radnici, bez obzira šta oni stvarno misle, doprinose organizaciji i dolaze na okupljanja. Prava namjera totalitarnog režima je da uspostavi hegemoniju svoje partije nad narodom, da postane vođa mase sljedbenika. Te namjere su cinično očiglredne u primjerima nacista i boljševika, staljinista: ideja je sredstvo za cilj, svaka ideja koja može privući nove sljedbenike je dobra ideja. Glavno obećanje partije je likvidacija ‘neprijatelja’: kontrarevolucionara, pete kolone, agenata CIA, Jevreja…
    „Masovni mediji su zapravo antimedijatori, neprenosnici, prozivođači nekomunikacije. Televizija, samim svojim postojanjem, uvodi društvenu kontrolu u domove. Uopšte nije neophodno da se kontrola zamišlja kao periskop kojim režim špijunira privatni život pojedinaca, jer televizija taj posao obavlja mnogo bolje. Ona postiže da se ljudi više ne obraćaju jedni drugima, da ostanu potpuno izolovani pred saopštenjima na koja ne mogu da odgovore.“ (Bodrijar)

  • #2165

    BiH je prepuna kako nacionalnih, tako i svih ostalih netrpeljivosti, jer je jedina preostala zajednička ”tvorevina”, a poznato je kako su one prolazile, one i njihovo stanovništvo koje biva udarano čekićem u glavu i onda se tako ošamućeni okreću jedni protiv drugih umjesto da se okrenu protiv čekića. Smatram da je termin ”demonskih priča u obitelji” jedan od zaslužnijih, ako ne i najzaslužnijih faktora što se nacionalni identitet stavlja iznad čovjekovog osobnog integriteta, potrebe i mogućnosti za empatijom i identifikacijom. Kako kultura i civilizacija napreduju, čovjek se okreće onom primitivnom glasu u sebi, koji je sposoban osjetiti samo vlastite potrebe, neovisno kako će se iste odraziti na društvo u cjelini. Nadalje, takav čovjek drugačije pojave ne vidi kao raznolikost i bogatstvo; on drugačije pojave vidi nužno kao zle, jer su mu strane, a svakako je lakše osuditi i distancirati se od nečega, nego jedan dan hodati u tuđim cipelama. Također smatram veoma problematičnim konstantnu političku dominantu u jeziku i književnosti. Ne razdvajaju li se djeca upravo u onom trenutku kada ih razdvoje u 3 učionice kako bi stvorili 3 jezika na osnovi mrkve i šargarepe…? Nepotrebno je navesti, ali svejedno hoću, jezik koji se govori u Velikoj Britaniji, Americi i Australiji nazvan je engleski jezik. Sa sigurnošću mogu reći da se te varijante mnogo više razlikuju od mrkve i šargarepe…

  • #2215

    Slazem se se da je kao sto je dr. Nerzuk rekao, porodica kruna svega, jer sve krece iz porodice. Jer mi u porodici zapocinjemo proces socijalizacije i sve sto naucimo ili dozivimo u porodici, ostaje trajno urezano u nama. Npr. Ako dozivimo neki oblik nasilja u porodici, velike su mogucnosti da i sama osoba bude nasilnik u buducnosti. Dao bih i primer trenutnog stanja veceg dela omladine u BiH, i uopsteno na Balkanu izazvano ratnim stanjima, je ta nacionalna i verska netolerancija, a to sve potice pre svega iz porodice, a onda kroz kulturu vrsnjaka… U porodici se desava ajmo veci neki oblik pasivnog nasilja, gde roditelji namecu odredjenu sliku sveta svojoj deci, koje nisu jos u stanju da imaju neko svoje vidjenje, i uopste da izgrade svoj identitet.

  • #2239

    Jasmina Maslić
    Sudionik

    Poštovanje profesoru Nezuku, uvijek je zadovoljstvo slušati Vas, i iznova i iznova razmišljati o onome što ste govorili. Što se tiče medija, i danas je ista ili slična situacija, naročito medija koji su na budžetu, ukoliko niste član određene stranke/partije, i ne želite da radite za njihove interese i pretstavljati političke pojedince kao “Bogom nama date ljude”, onda posao i ne možete dobiti, već ići okolnim putem i boriti se sa ovom surovom bh realnošću. A porodica jeste taj prvi stepen uticaja na razvijanje individue, ali postoji tu i škola, okruženje, neformalno obrazovanje i slično, gdje se mladi ljudi ili oni koji se tako osjećaju duhom, mogu dodatno edukovati i tražiti ,suočavati se sa stvarima za koje su u porodici stvorili određeno mišljenje i stereotipe, predrasude, te o istima promjeniti ili eventualno zadržati to mišljenje o drugom i drugačijem. Pitanje je sada koliko je obrazovanje svima dostupno, iako je besplatno, ustvari i nije. A sa druge strane danas je internet uglavnom lako i jeftino dostupan, e sad je pitanje koliko u moru nepotrebnih informacija koje nas svakodnevno bombarduju, mi želimo da istražimo i saznamo one prave, činjenično potkrijepljene. Upravo su ovi kursevi jedna od prilika za to, dodatno istraživanje i neformalno učenje, sada je samo pitanje koliko ljudi će doći i odslušati i nešto novo saznati.

  • #2346

    Postovane polaznice i polaznici kursa Kultura mira:
    Hvala sto ste slusali ovu vaznu temu za nase traumaticno postkonfliktno drustvo. Nadam se da cete imati koristi od onoga sto ste culi. Posebno se zahvaljujem Adini, Sandri, Aleksandru i Jasmini na komentarima koji su za mene veoma inspirativni i kvalitetni.
    Svako dobro vam zelim.

  • #2720

    Ljudi koji mogu da biraju će uvijek odabrati mir.

    Ronald Reagan

  • #2721

    Armin Marić
    Sudionik

    Bilo mi je veliko zadovoljstvo slušati predavanja kursa kulture mira, a kao srednjoškolac mogu potvrditi da se pojam kulture mira apsolutno ne spominje u nastavnom planu i programu.
    To je sve pokazatelj koliko je obrazovanje jedan veliki faktor u izgradnji jedne napredne i kritične ličnosti, koja je u sposobnosti da “filtrira” informacije kojima je svakodnevno okružena i spozna jednu dublju stvarnost koja se krije iza najobičnijih poruka, a dovodi do velikih nesporazuma pa i kulturnog nasilja.
    Nerijetko potcjenjujemo da smo učesnici ere neograničene dostupnosti informacija, u kojoj istina rijetko ostaje uspješno skrivena, a u kojoj je obrazovanje udaljeno par klikova mišem.
    Uočavanje i blagovremeno sprečavanje svih oblika nasilja treba predstavljati univerzalni cilj svakog mirovnjaka, a poznavanjem osnovnih načela mirovnih politika smo osposobljeni da aktivno sudjelujemo u rješavanju konfliktnih situacija, ali i da se snađemo u karakterističnim postkonfliktnim situacijama kakve imamo i u našoj državi.
    Zato bi se poznavanje osnovnih ciljeva kulture mira trebalo smatrati dijelom općeg obrazovanja modernog čovjeka.

    Funkcija edukacije treba da bude da čovjeka uči da misli intenzivno i kritično. Inteligencija plus karakter – to je cilj prave edukacije.
    Martin Luther King Jr.

    Veliko poštovanje doktoru Nerzuku!

  • #2734

    Predrag
    Sudionik

    Веома корисна, инспиративна и занимљива предавања уваженог професора Нерзука. Што се тиче примједбе драгог Армина да се у наставном плану и програму средњих школа у Босни и Херцеговини, не спомиње култура мира, то је дјелимично тачно, али Ипак не можемо рећи да се не говори о изградњи мира и да се не ради на процесу изградње мира. Из личног искуства, могу посвједочити да се у мом колективу доста пажње посвећује изградњи мира, те да то чинимо личним примером и личном жељом и ентузијазмом без потицаја “одозго”… Свако мора дати нешто и од себе, личним примјером промовисати културу мира. Мир је лични напор, свједочење и себедавање за другог. О миру се не ифмормише толико, колико се њиме живи. Ипак, добро је да си указао на тај проблем. О миру се говори и мир се свједочи прије свега на вјеронауци, на часу одјељенског старјешине, те на другим часовима хуманистичких и друштвених наука… Требамо сви скупа наметати те теме, и једни и други са обе стране катедре…
    Велики поздрав и поштовање професору и свим учесницима овог курса…. Мир нема алтернативу…

  • #2736

    Koncept mira treba da se uvede u svaki školski predmet od matematike do tjelesnog odgoja. Zaista se trebamo pozabaviti primjenjivosti mira u svim sferama života i društva. Učenici, uz pomoć nastavnika, stalno treba da uče, istražuju i razmišljaju o novim načinima stvaranja mirnog života i društva zasnovanog na temeljima pravde, jednakosti i jedinstva.

  • #2737

    Predrag
    Sudionik

    Слажем се у потпуности са Амном. Ми данас у школама имамо на примјер редовно образовање о саобраћају и саобраћајним правилима у оквиру неких предмета, а посебно у оквиру устаљених саобраћајних секција. То је похвално, али исто тако мора постојати и нека врста системског мировног образовања. Можда би било добро и предлажем професору и осталим професорима и цијелом тиму “Про будућности” да урадимо нешто у виду брошуре или мини уџбеника о култури мира за основну и средњу школу, попут оних брушура о опасности од мина, о демократији, превенцијама од болести и сличних брошура које су рађене и дистрибуисане по школама и само постојање тих брушара на неки начин је “натјерало”, подстакло и мотивисало наставнике да раде на поменуте теме. Радити за почетак на оснивању факултативних секција под називом “култура мира”. Треба учинити све како би у образовни систем утиснули изучавање културе мира. Тиме би створили предуслове за изградњу друштва једнакости, поштовања и истинског суживота међу народима.

  • #2740

    Hvala Amni, Predragu, Arminu i onima koji su se javili mailom na lijepim rijecima i hrabrosti da pokusaju biti mirovnjaci u nasem drustvu. Ohrabrujem Vas da nastavite predano raditi, slobodno se javite sa pitanjima i kazite i drugim polaznicama i polaznicima da se slobodno ukljuce u diskusiju i ne libe se postavljati pitanja.
    Svako dobro Vam zelim.
    Nerzuk

  • #2741

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovani Predrag,
    drago mi je da ste izdvojili svoje vrijeme da se posebno osvrnete na moj komentar.
    Kao učenik gimnazije, svakako mogu posvjedočiti trudu i zalaganju profesora da se dotaknu mirovnih problema, te da nas poduče osnovnim moralnim načelima kroz nastavni proces.
    Nažalost, sam pojam kulture mira i mirovnih politika se potpuno zanemario iz jedne teorijske perspektive, koja je zapravo i nužna za adekvatno rješavanje konkretnih mirovnih problema.
    Teorijsko znanje koje nam pruža kultura mira je temeljeno na desetljećima rada stručnjaka iz područja sociologije, politike i filozofije, te je takvo zapravo neprocjenjivo u rješavanju složenijih konfliktnih situacija.
    Ličnim primjerom i konkretnim djelovanjem ćemo svakako postići krajnji cilj unutar manje zajednice, ali osposobljavanje budućih generacija za aktivno sudjelovanje u tokovima svjetske mirovne politike će zasigurno zahtijevati mnogo više od prostog “sebedavanja”.

  • #2742

    Armine, divno si to tekao. Ulijevaš povjerenjr i mir u srca čitalaca. Hvala ti.

  • #2743

    Predrag
    Sudionik

    Армине, лијепо си то објаснио. Вејроватно си прочитао у мом другом коментару, да сам понудио и нека конкретна решења за приближавање и “утискивање” теоријских сазнања о култури мира у наш образовни систем, нарочито у средње школе. Истакао сам и важност личног свједочења, сматрам је и сматраћу је и даље битним компонентом у образовању за мир. Могу да имам сво знање овог свијета, да знам све теорије о миру и насиљу, али ако нисам лични промотер мира, ако нисам цијелог себе дао за мир, вриједи ли ми што сво то знање? Мир није теорија, мир је пракса, мир је живот, мир је пут. И наравно, то ни у ком случају не значи да теорија и теоријско сазнање није потребно. Напротив. Потребно је, поготово вама у средњој школи, али мора бити праћено конкретним дјелима на промоцији мира. Зашто то говорим? Посматрајући наше политичаре, видимо људе који добро познају мировну политику, раде на мировним стратегијама, а истовремено подижу тензије и покушавају креирати нове сукобе. Зато и само зато инсистирам на васпитању цјелукупне личности за мир, промену свијести и потицају на лични примјер. Ви ученици морате у личности онога ко вас образује за мир спознати мировњска, а и он од вас треба да очекује, не пуку репродукцију теоријских сазнања о муру, већ мировњаке на путу мира. Не на путу до мира, већ на миру као путу. Ово је само допуна твог коментара 🙂 Надам се да се слажете око ових очекиваних исхода теоријских сазнања који би се изучавали у образовном систему.

  • #2744

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovani Predrag,
    počašćen sam što nastavljamo našu diskusiju o mirovnim problemima, a posebno jer je naše znanje širine mirovnih politika zaista ograničeno 🙂
    Kako zapravo možemo da uočimo, poznavanje mirovnih strategija je apsolutno potrebno za dugoročno postizanje mira i stabilnosti u postkonfliktnim situacijama, koje možemo pronaći i u našoj državi. Znanje koje nosimo sa sobom nam zapravo omogućava da odgovorimo na sve prepreke ka mirnoj budućnosti, a vrlo često neznanje dovodi do potiskivanja ili pukog prigušivanja tenzija, ustupajući mjesto negativnom miru, kojeg je zapravo objašnjavao i dr. Nerzuk.
    Snalaženje u mirovnim konfliktima manjih dimenzija je svakako pokazatelj dobrog ličnog angažmana kojeg ste spominjali, a praktikovanjem mira šaljemo dragocjen primjer budućim generacijama o zaista plemenitom pozivu življenja mira.
    No, svaki mirovnjak zapravo teži ka toj apstrakciji življenja mira, iako živimo u nemirnom svijetu.
    U ekstremno složenim svjetskim mirovnim pitanjima, naobrazba u mirovnim politikama nudi alternativu ka crno-bijelom shvatanju mira, a mogućnost spoznaje pomalo nemile stvarnosti u kojoj je potreba za mirom potisnuta u drugi plan.
    Čak i mir može biti kupljen uz previsoku cenu.
    Benjamin Franklin

  • #3142

    Prije svega želim istaći da mi je čast bila slušati predavanje velikog čovjeka kao što je prof. dr. Nerzuk Ćurak. Mada, za razliku od, pretpostavljam većine drugih polaznika/ca, ja ću imati priliku ponovo slušati predavanja ovog čovjeka, ali ovaj put formalno, s obzirom da sam student Fakulteta političkih nauka, UNSA. Iako se već treću godinu bavim mirovnim aktivizmom, te sam prošao dosta ovakvih sličnih radionica, mnoge stvari nisam znao, poput podjele na strukturno, direktno, kulturno nasilje, kao i za pojmove pozitivan i negativan mir, Johan Galtung itd.
    Najzanimljivija su mi bila posljednja dva predavanja koja su se ticala suočavanja sa prošlošću i tranzicijske pravde, jer me te oblasti interesuju već duže vrijeme. Želim podijeliti neka svoja iskustva vezana za ovakav vid aktivizma. Prije svega, ne bih želio nikoga obeshrabriti, ali da biste se bavili ovim temama (suočavanje sa prošlošću, tranzicijska pravda, humanitarno pravo) morate biti spremni, te psihički jaki. Ja sam doživio mnogo neugodnih situacija zbog toga, jer sam u svojoj lokalnoj zajednici i porodici okarakterisan kao neko ko radi protiv svog naroda, a u korist drugih naroda. To me i danas demotiviše,jer ako ćemo iskreno, ja radim “protiv svih”, tačnije “u korist svima”, no to je nemoguće objasniti u društvu gdje vas etiketiraju jednom i zauvijek. Važno je raditi ono što voliš i ne slušati druge, ali kad vas ljudi odbacuju, ne bude vam prijatno. Šlag na tortu nastaje kada odete studirati u drugi entitet. Kada sam već kod studiranja, želim dodati da sam razočaran predavanjima nekih profesora sa FPN-a koji otvoreno promovišu šovinističke ideale. Kao što smo naučili u trećem obrazovanju, taj fenomen spada u kategoriju kulturnog nasilja koji se ispoljava, nažalost kroz obrazovanje. O politici i religiji ne bih, to je tek poražavajuća priča.
    Radujem se narednom kursu. Svako dobro! 🙂

  • #3441

    Obzirom da počinjem odslušavati predavanja na temu mira, prije nego dam generalni osvrt, željela bih pitati koji su to faktori koji uopće mogu navesti mladog (ili bilo kog) čovjeka da, slušajući nečije priče ili čitajući štampu, povjeruju kako je data ideologija ispravna? Da li je samo porodica ključ ili tu postoji još faktora o kojima bi se moglo pričati? Koje su to grupe koje su podložnije uticajima?

  • #3442

    Stela
    Sudionik

    Mir pocinje u nama.

    • Ovaj odgovor je promijenjen prije 6 mjeseci, 2 tjedana od strane  Stela.
  • #3446

    Postovana Stela,
    Hvala Vam na javljanju, na Vasim pitanjima i inspirativnom filmu. Nema jednoznacnog odgovora na Vasa pitanja. Ideologija, religija, jezik, politika, nauka… sve su to instrumenti i nasilja i mira. Npr. religija je veliki resurs u izgradnji mira ali moze biti i u funkciji nasilja kada se zloupotrebljava. Recimo, kada neko propagira da je njegova religija superiorna u odnosu na druge, on je na stazi kulturnog nasilja ali kada je religija ponizni instrument ljubavi, milosrdja i solidarnosti onda je transformirajuca snaga mira. Takodjer i ideologija. Ako pogledama stanje u nasoj zemlji tesko je pronaci politicke ideologije koje sem na deklarativnoj razini zbiljski stvaraju uvjete za izgradnju mira. Ipak, kljucni instrumenti izgradnje dobrog i pravednog drustva su pored covjeka njim samim, odgoj i obrazovanje za mir. Na tome moramo puno raditi. Neinformirani ljudi podlozni su manipulativnim uticajima ideologija i iznenadili bi se koliko ljudi vise vjeruju onome sto im kazuju “njihovi politicari” nego sto vjeruju svojim ocima. Razvoj kritickog misljenja, empatija, negacija straha, izgradnja povjerenja… sve su to znakovi pored puta koji mijenjaju ljude nabolje i smanjuju okidace nasilja prisutne u nasoj ideologiziranoj stvarnosti.

  • #3447

    Izvinjavam se, u prethodnom odgovoru sam previdom izostavio Bojanu. Oprostite, molim Vas.:)
    Nerzuk

  • #3448

    Stela
    Sudionik

    Postovani,
    hvala Vam puno na odgovoru,jako sam zadovoljna vasim casovima.
    Takodje se aktivistica za mir i ljudska prava.

  • #3450

    Merima Hadzic
    Sudionik

    Prije svega želim da kažem da sam jedva čekala početak ove škole. Malo sam razočarana brojem učesnika, očekivala sam puno veći broj ljudi koji bi se zainteresovali za ovu temu; čak sam i promovisala projekat u jednoj poznatoj omladinskoj grupi na fejsbuku koja okuplja preko 20 000 članova a u kojoj se svakodnevno promovišu poslovne prilike, stipendije, pozivi za seminare, radionice, konferencije i slično, međutim, vidim da ni to nije pomoglo. Govorim ovo iz razloga što vjerujem da naše društvo nije prepoznalo potencijal dijaloga i razgovora o ratu i miru kao preduslov za bilo kakav napredak Bosne i Hercegovine. Primijećujem da se od ove teme konstantno bježi, da oni koji potenciraju konstruktivan dijalog su često puta zapostavljeni i etiketirani kao osobe koje ne gledaju naprijed nego nazad. Ja baš mislim suprotno. Da bismo krenuli naprijed, moramo raščistiti sa prošlošću, po principu: “čist račun, duga ljubav”. Međutim, kako zadržati snagu volje u sebi, i boriti se za dobrobit društva koje po puno kriterija, uopće ne izgleda kao da želi pomoći samo sebi? Ne govorim o slijepom žrtvovanju za narod, društvo, državu nego o poštovanju svojih sopstvenih, humanističkih poriva koje me kao individuu inspirišu i tjeraju da budem bolji čovjek, da bez obzira što ću jednog dana umrijeti i nestati bestraga, ipak želim učiniti sve što mogu da ostavim trag civilizovanog čovjeka, dostojan stoljeću u kojem sam živjela. Kako pronaći smisao u mirovnim studijama kada, kako ste i sami naglasili u prvom videu, je rat i nasilje karakteristika ljudske historije od samog postanka? Zašto su samo pojedinci osjetljivi po pitanju nepravde, i na koncu, zašto je nas ovdje samo 3, 4 a svi troje ili četvero vrlo dobro znamo da je našoj zemlji potrebno 300 ili 400 hiljada ljudi koji će raditi na nacionalističkoj dekontaminaciji naših bosanskohercegovačkih umova. Po čemu se to mi razlikujemo? Da li su to naša individualna iskustva sa svijetom oko nas nešto drugačija, emotivnija, dublja pa su nas, htjeli ne htjeli, odveli na put promišljanja mira? Imam toliko pitanja, i toliko promišljanja i na kraju, veselim se čuti vaša mišljenja, i nastaviti, ili otpočeti diskusije na ovu temu.

    P.S. Sara, sada žurim, ali čim prije, odgledat ću filmčić koji si podijelila.

  • #3452

    Lejla Ivazović
    Sudionik

    Složila bih se sa Meriminim očekivanjem da će više osoba biti zainteresirano za Školu pogotovo jer nemaju svi priliku biti upućeni u temu osim onih koji su o samom miru upoznati kroz obrazovanje, posao ili na ličnu inicijativu. Posebno me zainteresiralo Merimino pitanje: “Po čemu se to mi razlikujemo?” Kao osoba koja je “potkovana znanjem” kroz studij i kao saradnik “Mreže za izgradnju mira” reči ću da su naše razlike prikazane naizgled kroz odgoj u određenim zajednicama, pripadnost jednoj religiji i stav koji smo naslijedili od naših predaka, baš kao što je dr. Ćurak spomenuo, da smo bolji jedni od drugih. Nadalje ću reči da bez obzira na naizgled prikazane razlike većina ne shvata naše sličnosti kojih ih je mnogo više od različitosti koje se, usput rečeno, mnogi ne trude da razumiju i upoznaju. Dijalog, iako slabije zastupljen u BiH osim kroz određene projekte i tribine poput “Tribina: Oprost i pomirenje.“ održane od strane pet vjerskih poglavara Bosne i Hercegovine, je samo jedan od načina da se ljudi maknu od tipičnog razmišljanja o superiornosti jedne religije i kulture nad drugom i da upoznaju razlike među kulturama i religijama, ali i njihove sličnosti. Naime, sličnost monoteističkih religija je ta da sve kroz svoje objave promovišu samo mir! U Starom zavjetu riječ mir se spominje 155 puta, u Novom zavjetu 96 puta, i u Kurꞌ anu preko 60 puta. Ono što je po društvo i u samom društvu loše je zloupotreba religije, religijskih simbola i promovisanje ratova u ime religije. Ukoliko kolektivno pažnju posvetimo sličnostima naših religija, kultura i odgoja, te ako na ispravan način promovišemo naše sličnosti možemo smanjiti kulturalno nasilje i samim time spriječiti njegov razvoj ka direktnom nasilju. Ako samo ovu gore činjenicu o spominjanju mira u religijskim knjigama prenesemo što većem broju osoba i ako je oni prihvate kao takvu bit će smanjena promocija ratova u ime religije. Naizgled naše razlike nam pružaju mogućnost da učimo o drugima, njihovoj religiji i nasljeđu te da sami uvidimo naše sličnosti. Medijsko kulturalno nasilje uzima sve više maha u Bosni i Hercegovini jer saopćenje masama koje u pozadini ima promovisanje zločina nad jednim dijelom stanovništva u BiH i u isto vrijeme negirajući zločine pripadnika svog naroda lako može preći u strukturalno nasilje. Izgradnja mira i sama kultura mira polazi od promocije mira i spremnosti na pomirenje, suočavanje sa prošlosti te priznanjem zločina. Upoznavanje različitosti i sličnosti je samo korak do promjene stavova prenesenih nam kroz porodično nasljeđe. Bilo mi je zadovoljstvo slušati predavanje dr. Ćurka i želim reči da su me Vaša predavanja na fakultetu i predavanja prof. Dine Abazovića o konfliktima i religiji ponukala da postanem saradnik “Mreže za izgradnju mira” i pokušam na taj način uticati na stavove drugih. Kao što rekoste, trebamo poći od nas samih i naše spremnosti da promijenimo sebe.

    • Ovaj odgovor je promijenjen prije 6 mjeseci, 2 tjedana od strane  Lejla Ivazović.
  • #3455

    Bravo Lejla, bravo Merima,
    Razmisljate na pravi nacin, konstruktivno, dijaloski, bas kako treba. Ne znam koliko se ucesnica i ucesnika prijavilo za MSIM mada je u prethodne dvije generacije bilo dosta polaznica i polaznika. Ja cu Vas zamoliti da se ne osvrcete na mali broj ljudi spremnih da uloze energiju na izgradnju dobrog, pravednog i mirnog drustva. I nemojte zbog toga biti razocarani. Nemojte govoriti – toliko energije ulazemo a drustvo se ne mijenja. To bi bio egoistican stav jer mjerimo promjenu sobom. Sve sto radimo slaze se u memoriju drustva i doprinosi njegovoj postepenoj promjeni.Nazalost, bolje i brze ne moze. Ali bez Vaseg mirovnog rada bilo bi gore i sporije.

  • #3456

    Merima Hadzic
    Sudionik

    Upravo sam završila sa slušanjem svih lekcija iz ovog modula, i naravno, složit ću se se ostalim učesnicama, zadovoljstvo je bilo čuti teorijska uviđanja i analize svakodnevnih konfliktnih iskustava.

    Što se tiče razočarenja, ili obeshrabrenja malim brojem učesnika, složit ću se sa vama po pitanju toga, jer ukoliko ne prepoznamo na vrijeme važnost malih pomaka, uvijek ćemo biti pesimistični po pitanju bilo kakve promjene. No, isto tako, živimo u dobu kada se više vreduju opipljivi vizualni napreci, koji se mogu mjeriti brojkama (mislim na ekonomski rast), ili vidljivi (izgradnja infrastrukture) i kada čak i javno mjenje u javnom prostoru konstantno potencira razvoj u ovim domenima kao preduslov za perspektivniju BIH, onu BIH koja bi trebala da ubrza put pridruživanja u EU.

    Kako će onda društvo, usljed fokusiranja na materijalne boljitke, ikada prepoznati značaj unutarnjeg, psihološkog, emotivnog razvoja kao preduslova za sve, gore navedene boljitke?

    Negdje u tekstu je spomenut značaj slobodnog tržišta, kao jedna od garancija kooperacije kroz takmičenje, usljed kojeg se smanjuje ili civilizuje konflikt… Slažem se, naravno, da u zemljama slobodnog tržišta ljudi oslobađaju svoje kreativne potencijale kroz natjecanje i borbu za sopstevne lične interese te tako usmjeruju višak energije(koji se u zemljama poput naše koristi za samosažanjenje, prebacivanje krivice na drugog i druge, ili se manifestira u svim oblicima nasilja) za lični razvoj a samim tim, svjesno ili nesvjesno, pomažući sebi, doprinose i cjelokupnoj zajednici. To je, u svakom slučaju, dobro, i već je historija pokazala, da je manje ili više, takav pristup najproduktvniji. Zato, vjerujem naši službenici često puta spominju taj ekonomski napredak, koji bi zemlju eventualno digao iz pepela, i elem, učinio da kao magijom, nestanu i svi drugi problemi.

    Da li vi stvarno vjerujete da je to moguće? Da će ljudi, samo ako su finansijski stabilniji, lakše i uspješnije preboljeti i izliječiti se od predrasuda, strahova, i traumatičnih iskustava koje su se taložile u njima godinama, nekima od nas još od rođenja? Pitam se, zašto se toliko zapostavlja potencijal osobnog razvoja i ljudskog kapitala i zašto se ne pridaje više pažnje emotivnom sazrijevanju našeg društva, katarzičnom pristupu suočavanja sa prošlošću kao odskočnoj dasci za oslobađanje svih drugih energija, nosisteljica pozitivnih promjena?

    Mislim da je jedan od ključnih problema sa mentalitetom našeg podneblja egoistična samopercepcija. Taj stav da smo po nečemu bolji od “glupih” amerikanaca, “hladnih” nijemaca, “zaluđenih radom” japanaca i da dalje ne nabrajam… svakom smo našli manu, i od svih pravimo šegu, a legitimitet svojoj nekoj superiornosti nalazimo isključivo po tome što smo, to što jesmo, rođeni Srbi/Hrvati/Bosanci… a šta smo to mi učinili i po čemu smo zadužili čovječanstvo da se toliko volimo osjećati superiorno? I baš taj tvrdoglavi stav da već sve znamo, da nama niko ništa ne treba pojašnjavati niti “pametovati” nas je dovela do ovdje gdje smo sada. Mizerna slika države i naroda koji se samo žali a ništa na ličnom planu ne radi, da bi se izdigla iz te mase, tog začaranog kruga jada i čemera. Kako naučiti sebe i tu masu, iskrenosti i samopoštovanju? Iskrenost i samopoštovanje prema sebi će voditi ka iskrenosti i samopoštovanju prema drugom. Kako ljudima otvarati oči?

  • #3464

    Zahvaljujem se profesoru na odgovoru na moje pitanje. Naravno, nije problem to što me niste imenovali, svi smo mi ovdje navedeni i podrazumijeva se da se nama obraćate. Vaše izlaganje posljednjeg dana je zaokružilo sve i na jedan zaista divan način dalo uvid u temu. Mnogo Vam hvala. Željela bih Merimi odgovoriti na dva pitanja oko kojih se “vrte” njeni odgovori odnosno dati neki svoj osvrt. Ne bih pravila podjelu na nas i njih. To nas, nekako, u startu stavlja u neravnopravan položaj. Ukoliko želimo pričati o miru, svi smo jedno. Postoje pojedinci koji nisu imali takav splet okolnosti, odgojnu pozadinu, okolinu i uvid da se zapitaju o pitanjima o kojima su se neki drugi pojedinci, u nešto drugačijem spektru događaja, pitali. Neke stvari, prosto, ne možemo birati. To, naravno, ne znači da bilo kada u životu ne možemo napraviti zaokret. Naprotiv. Možemo izvršiti uticaj na pojedince koji se nisu zapitali ali ne na način da iz kritikujemo, stavljamo akcent na to zašto ih nema na ovoj školi ili bilo kojoj drugoj aktivnosti koju organizujemo ili promovišemo, nego na način da sami budemo primjer i djelujemo afirmativno kako bismo na taj način privukli druge na promjenu. To je dugotrajan proces i ne treba imati megalomanska očekivanja, ali vremenom će se stvoriti kritična masa potrebna za ozbiljnije procese ka izgradnji mira. Neko mora početi, zar ne?

    Nadalje, ekonomski faktor možda jeste brojka ukoliko se posmatra isključivo s ekonomskog aspekta no ja bih to osmotrila i s jedne druge strane… Ukoliko pojedinac živi u okruženju gdje ima osigurano egzistencijalno, socijalno, obrazovno i svako drugo pitanje u onoj poznatoj hijerarhiji potreba mnogo lakše i brže može doći do pitanja mira i blagostanja. Zadovoljan je i penjemo se na lancu izgradnje ličnosti, mičemo se od primarnog stepena. No međutim, kada živi u grču i okovima preživljavanja percepcije se bitno pomiču i mijenjaju. Tu se već isključivo traži način za preživljavanje, uključuju se primarni porivi i nema mjesta za nešto uzvišenije, nerijetko bježi u različite torove gdje se osjećamo sigurniji, daleko se lakše potpada pod različite manipulacije i to je slika koju danas, uglavnom, imamo u Bosni i Hercegovini. U tom smislu je ekonomski parametar jako bitan.

    Pojednostavljeno rečeno: Ukoliko imam adekvatna primanja mogu razmišljati o izletima, putovanjima koja oplemenjuju, kiparstvu, klaviru, baletu, miru, čemu god… Ukoliko moram svakodnevno razmišljati o tome da li ću sutra sebi i porodici imati dovoljno za tri obroka ja za to nemam kad i nemam za to prostora.

    U jednu ruku se i svjesno ovdje igra na tu kartu, ali to je otvaranje jednu druge, mnogo široke teme. Čak i više njih.

    Zadovoljstvo mi je s vama ovdje razmjenjivati mišljenja.

  • #3465

    Bojana, mnogo hvala na javljanju. Dali ste odlican komentar i ohrabrujem Vas da nastavite na ovom tragu. 🙂

  • #3467

    Merima, vrlo ozbiljan pristup u Vasem komentaru. Svidja mi se nacin na koji ste poredali uzroke naseg neuspjeha. Samo bih negdje insistirao da se ljudi koji manjinski razmisljaju a slozicemo se da je kultura nasilja kod nas snaznija od kulture mira, dakle, da se ne umorimo i da ne ocekujemo velike i brze promjene. No, step by step ovo drustvo se transformira, obrazovanje za mir polako ulazi u nasu stvarnost i treba biti optimista. Barem optipesimista.:) A to je vec korak na stazi mira: razumijevanje teskih boja stvarnosti i rad na promjeni negostoljubive zbilje.

  • #3470

    Minja Čulić
    Sudionik

    Uvaženi profesore Ćurak,
    Prije svega hvala Vam na izuzetno inspirativnim časovima, koji su mi pomogli ne samo da naučim neke nove stvari, nego i da proširim svoje vidike. Budući da smo u sred ispitnog roka, bio sam primoran da poslednju lekciju završim na youtube kanalu.

    Po mom mišljenju, za izgradnju mira veliki problem predstavljaju “režimski mediji” te “režimski kvazi-analitičari” iz raznih sfera, koji svojim djelovanjem i spinovanjem ne samo da ne doprinose izgradnji mira u državi i regionu, nego dodatno “raspaljuju” vatru nacionalizma. Ono što bih se složio sa Vama je to da niti jedna vladajuća politička partija u Bosni i Hercegovini, osim na deklarativnom nivou ne djeluje u procesu izgradnje mira, što se posebno očituje neposredno pred izbore gdje se vladajući aparat po starom dobrom receptu vraća u prošlost i nacionalizmom kupuje glasove birača. Smatram da je u Bosni i Hercegovini i dalje u velikoj mjeri zastupljena politika straha, prvenstveno kod starijeg stanovništva, budući da uslijed konstantnog “zveckanja oružjem pojedinaca na vlasti, ponovo strahuju da li će biti uvučeni u sukob, koji nas je pogodio prije više od četvrt vijeka, a čije se posljedice danas i dalje osjećaju. Ono što takođe smatram izuzetno bitnim za istaći je to da danas u BiH sve više jačaju desničarski pokreti koji dodatno rade na demonizaciji mladih ljudi koji su im svojevrsna “target grupa”,a što ovu, i tako komplikovanu situaciju, čini još kompikovanijom. Ono što mi je najžalosnije je to da čak brojni profesori na fakultetu propagiraju nacionalizam i konstantno se vraćaju u prošlost dodatno raspaljujući međusobnu mržnju mladih ljudi.Jedna strana uvijek krivi preostale dvije i tako već u krug gotovo 25 godina, a naša se destabilizirana država na taj način dodatno destabilizuje. Ljudi moraju da shvate jednu stvar, koliko god nam prošlost bila važna, iz nje moramo učiti kako da ne ponavljamo greške koje smo načinili, a ne kako bismo iste ponavljali u budućnosti i međusobno se sputavali.. 🙂

    Živeći u prošlosti nećemo ništa postići, zbog toga bismo se trebali posvetiti sadašnjosti, za bolju budućnost! 🙂

    P.S. Što se tiče broja članova koji su se prijavili za akademiju, ja sam podjelio ovu radionicu sa svojim kolegama, međutim veliki broj njih iz nekog razloga nije izabran, vjerovatno je neki problem tehničke prirode. 🙂

  • #3471

    Hvala Minja, sve ste lijepo poslozili. Nema nam drugo nego nastaviti raditi, uciti, suosjecati s onima koji ne razumiju i pokusati ih uvjeriti koliko su i sadasnjost i buducnost vazni, koliko je bitno da ne zivimo u konfliktnoj proslosti. Nije lako ali jedan od sigurnih alata je uciti i graditi mir.

  • #3474

    Nikola Kandić
    Sudionik

    Profesore Ćurak, hvala Vam na strastvenom i inspirišućem predavanju. Sama tema mi nije nepoznata, jer sam o ovome već čitao, ali ste donijeli novi pristup koji je jako privlačan za slušanje, i lako razumljiv čak i osobama bez nekih osnovnih znanja u ovoj oblasti.

    No, ono što je ostavilo najjači pečat na mene, jeste Vaše postavljanje pitanja: Šta je to mir?

    Nikada o miru nisam razmišljao kao o pojmu koji bi trebalo definisati. I baš kao i od većine, i od mene bi na to pitanje dobili odgovor: Pa, mir je mir…

    Kao što ste naveli u svom predavanju, da bi razumjeli mir, prije svega moramo razumjeti nasilje.

    Ovako postavljeno shvatanje mira bi značilo da je mir odsustvo rata, tj. nasilja. No, mir nije samo odsustvo rata. Mir nije kada ljudi ne ubijaju jedni druge. Po mom mišljenju, koje ne mora biti ispravno, a ni prihvaćeno, mira nema ni onda kada se o njemu govori. Mir postoji tek onda kada niko o njemu ni ne misli.

    Mir je ono stanje duha, ali i stanje u kojoj se jedna zajednica nalazi, kada ne postoji više niti jedan razlog da se o njemu misli ili sanja. Mir nije kada se ljudi vole, jer gdje ima ljubavi, ima i mržnje. Mir postoji onda kada ljudi nastoje da se što bolje razumiju.

    Mir je kao čist vazduh, kao zdravlje. Mir je ono što se ne primjećuje. Mir je ono što se počne cijeniti, tek kada se izgubi.

    • Ovaj odgovor je promijenjen prije 6 mjeseci, 1 tjedan od strane  Nikola Kandić.

Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.