Mir i socijalni pokreti

Učesnicima će kroz ovaj kurs biti pružena prilika da se upoznaju sa opšte prihvaćenim definicijama pojmova koji su vezani za izgradnji mira, ali i sa specifičnim bosanskohercegovačkim kontekstom, te se upoznaju sa različitim modelima izgradnje mira u BiH i u svijetu, postignutim rezultatima i izazovima u njihovoj primjeni.
Pored teoretskih sadržaja, učesnici će takođe steći znanje o oblicima praktičnog rada na području izgradnje mira, načinima kreiranja samostalnih mirovnih aktivnosti, te u saradnji sa različitim društvenim grupama ili pojedinicima.

Mir i socijalni pokreti: Forum

Home Forumi Mir i socijalni pokreti

Ova tema sadrži 28 odgovora, ima 21 sudionik, zadnji odgovor od:  ZDENKO MILIČEVIĆ prije 1 mjesec.

  • Autor
    Postovi
  • #1976

    Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,

    Ukoliko imate pitanja ili komentare, te ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja za teme koje smo obradili kroz ovu cjelinu, slobodno pišite. Na forumu možemo razmjeniti mišljenja ili diskutirati izgradnju mira. Vaše mišljenje nam je važno. Pišite i budite agenti izgradnje mira.

  • #2260

    Dragi/e,

    društveni pokreti su svima nama poznata pojava…da li neko želi podijeliti svoje mišljenje o tome?

  • #2264

    Postovanje,
    Svaka cast na uvodnom izlaganju. Hteo bih reci, da iako bi socijalni ili drustveni pokreti trebali da nastaju zbog, ajmo reci neceg boljeg, svedoci smo da sirom sveta, a i kod nas, da svaki oblik drustvenog pokreta, bude iskoristen u politicke svrhe. Svesni smo mnogih losih scena koji se desavaju kod drustvenih pokreta, mnogo povredjenih i ranjenih ucesnika pokreta. Samim tim se na sami pokret gleda sa predrasudom, gleda se kao na nesto lose. Losa strana pokreta je ta sto samim pokretima , postoji u vecini slucajeva neorganizovanost, i samim tim vrlo je tesko doci do odredjenog cilja. Ljudi kod nas, su vrlo pasivni po pitanju zivota, zivimo pasivni zivot, iako tesko zivimo niko nece da se aktivise na tom polju, jer smatra da nista tim nece postici. I upravo je ova pasivnost, najveci neprijatelj naseg prosperiteta, jer dokle god mi budemo sedeli i cekali da neko drugi nesto uradi od toga nema nista. Moramo sami da budemo promena, jer samo tako mozemo uspeti da izgradimo zdravo drustvo. Hvala!

  • #2266

    Hvala Vama na komentaru. Pasivnost i neorganizovanost jesu upravo vrlo cesto bili razlog neuspjeha ili bar ograničenog uspijeha pojedinih društvenih pokreta. No, mene bih zanimalo Vaše mišljenje, ali mišljenje i drugih učesnika ove Škole, da li je nužno potrebno izaći na ulicu, pred instituciju, itd da bi se to smatralo društvenih pokretom? Da li postoje i drugi oblici i da li su oni djelotvorni?

  • #2278

    Smatram da je važno izaći na ulice, pred općine, fakultete, škole, mjesne zajednice iz tog razloga što se mir kao teorijska odrednica i mir na ulicama, odnosno u praksi u mnogo čemu razlikuju i teško je doći do njega. Kada se određena grupa odvaži na takav čin, on za sobom donosi određene promjene. Ta grupa ne mora promijeniti društvo kroz nekoliko javnih djelovanja, ali će u svakom slučaju osvijestiti i ukazati na određenu problematiku koja treba biti riješena.
    Također mislim da je pisanje itekako djelotvoran oblik društvenog pokreta, jer osim izoštravanja kritičkih senzora, čitatelj šireći svijest postaje svjestan!

  • #2280

    Mogu samo da dodam, da pre svega da bi bilo koji oblik pokreta uspeo, mora da postoji jasan cilj samog pokreta, ali da bi sam pokret uspeo, same drzavne institucije moraju da budi potpuno demokratske, kao i drzava uopste. Jer dzaba mi protestujemo, ako same te institucije ne zele da nas cuju. Posluzio bi se i jednom izrekom, ” Jaci su 100 ljudi, koji govore, nego 1000 koji cute”. Na kraju krajeva, demokratija nam omogucava i izbore, pa ako nam nesto ne odgovara, mozemo ti iskazati kroz glasove. Ali problem je i taj sto nase drustvo, poseduje veoma losu politicku kulturu, vrlo se pasivno ponasamo u pogledu politike, jer mislimo da ce neko drugi za nas da se bori. Takvo je drustvo, da ako zelimo promenu, moramo da se aktiviramo, jer smo mi ti koji mozemo sve kad se udruzimo, zato ako ce organizovanje bilo koje vrste pokreta pokrenuti ovo drustvo, treba da se izadje na ulicu, i da pokazemo da nismo marionete sopstvenog sistema, koji smo sami birali. Hvala!

  • #2312

    Drustveni pokreti mogu svakako iamte razlicite oblike, izlazak na ulice i demonstracije su mozda najvidljiviji oblik, ali postoje naravno i drugi oblici, kao sto je koleginica Cvitkovic primjetila. Pisana rijec, online aktivizam itd, sve to moze da bude dio drustvenog pokreta, koji na koncu moze i dovesti do promjena. No, kako kolega Milanovic primjecuje, da bi pokret uspio potrebno je imati demokratske institucije. Saglasna sam da je tad mnogo lakse uspijeti i dovesti pokret do pomjene, no, kako bi onda objasnili neke pokrete, koji su doveli do promjena u sistemima koji nisu demokratksi, kao sto je recimo to “Arapsko proljece”?

  • #2320

    Da bi dosli do odredjenih promena u drustvima koje nisu demokratska, sami drustveni pokreti su praceni nasilnim demonstracijama i mnogim neduznim zrtvama. Samo “Arapsko prolece” je praceno nasiljem, koje na kraju, ako se danas zapitamo, bilo uzaludno, jer i danas ti ljudi zive veoma lose, i ne bolje nego na pocetku protesta. Procesi nazvani Arapskim prolećem doživeli su neuspeh, jer te države nisu bile ni spremne ni sposobne za odredjeni vid tranzicije, jer odredjeni drustveni pokret da bi uspeo, mora da ima uzajamnu vezu sa onima na vrhu, jer dzaba mozemo protestovati, ako oni na vlasti, i sama politicka kultura, ne zeli promene. Iako je “Arapskim prolecem”, doslo do smene nekih diktatorsih rezima u arapskom svetu, vidimo danas da je doslo do promene u licnosti, a ni i u vodjenju politike na stetu stanovnistva. Potrebni su odredjene licnosti, koji mogu i podrzavaju neki vid promena, da bi ta promena imala neki dugorocni uspeh, jer neorganizovanost pokreta je jedna od njihovih losih strana.

  • #2326

    Poštovana,

    Slažem se da većinom da naši društveni ili socijalni pokreti na kraju imaju za cilj da nekome politički pomognu, koliko god to “šturo” zvučalo. Većina pokreta, pogotovo kod nas, pokušava da se “pronađe” u kojim vodama da deluje. Jer, svaki pokret, udruženje, inicijativa ili slično ima svoje polje delovanje. Kao što je kolega Milanović rekao, velika problematika danas jeste pasivnost i sentenca:”Biće bolje!” Lično, ne volim to jer, kada onda dolazi naše vreme delovanje i življenja? Da li mi treba da “ne živimo” i stagniramo? Profesorica sam po zanimanju, a odrasala sam kao volonterka u NVO -om sektoru, i, ono što bismo prvo trebali da promenimo, posle sebe, jeste, da uključimo veći broj ljudi u naše polje delovanja. Treba ući u škole, institucije, ustanove. Treba probuditi radoznalost! Najlakše je izaći na ulice, pa na našim krilima pozitivne ideje, neko drugi uništava gradove i zdanja, koja su pokoljenja pre nas napravila i ostavila u amanet. Nikada veći obim besplatnog znanja, a tako malo mirovnog aktivizma i neuključenosti.

    Hvala.

  • #2409

    Jasmina Maslić
    Sudionik

    Poštovana,

    Tema je izuzetno zanimljiva, i tu su neke stvari obrađene koje su me zanimale, i smatram da se o njima treba više govoriti i na neki način mijenjati, usmjeravati ili ohrabrivati građanke i građane BiH da se bre za svoja prava, a koja su uveliko ugrožena. Međutim tu smatram da je problem, iako je evidentno da se svakodnevno prava krše, sem nekoliko protesta koji su se se desili poslije rata u BiH, ništa konkretno nemamo, a kao što ste naveli ni ti nisu u potpunosti ispunili svoju početnu misiju. Mene zanima Vaše miljenje, zašto u BiH nema protesta, demonstracija, borbe za osnovna ljudska prava iako se ona na očigled krše? Kolika je uloga tu nevladinih organizacija,(pored tih spontanih umrežavanja i okupljanja) koje bi trebale po meni da budu mnogo glasnije, i da na neki način “probude i izvedu” civilno društvo na ulicu?!

  • #2812

    Armin Marić
    Sudionik

    Poštovana Aleksandra,
    socijalni pokreti su društveni fenomen koji ne samo da su zanimljivi, već i jako upečatljivi po njihovim dugoročnim posljedicama.
    Svjedoci smo sve većeg broja društvenih pokreta internacionalnih razmjera, posebno ekoloških i pacifističkih, koji okupljaju ogroman broj pojedinaca, ali i institucija.
    Redovno dobivaju podršku i od država i internacionalnih organizacija, čiji se dugoročni ciljevi podudaraju s onim od odgovarajućih društvenih pokreta.
    Kao što ste napomenuli, oni najčešće imaju pozitivne efekte (poput ekoloških pokreta), ali to nužno ne mora da znači da nemaju negativne posljedice.
    Neki konzervativni ili reaktivni društveni pokreti zapravo često koče demokratski razvoj i ostvarenje svih prava pojedinaca ili manjina, ali treba imati u vidu da su takvi pokreti sve rjeđi ili svakako neuspješniji u modernom dobu.
    Pošto sam učesnik na brojnim društvenim mrežama, mogu odgovorno tvrditi da se ogroman broj društvenih pokreta odvija i na internetu.
    Razlog se možda krije u “anonimnosti” koju društvene mreže nude korisnicima, koji su slobodniji u izražavanju svojih stavova.
    Također, vrlo često se društveni pokreti finansijski potpomažu anonimnim donacijama, koje mogu iznositi i do nekoliko miliona dolara.
    Izlaskom pred odgovarajuće političke institucije se možda šalje jedna upečatljiva i snažna kolektivna slika društvenog pokreta, iako se društveni pokreti preko interneta nipošto ne trebaju zanemariti.

  • #2815

    Socijalni pokreti su danas raznovrsniji, te predstavljaju ne samo zanimljiv sociološki fenomen, te kao takvi, oni bi trebali da otvaraju nove puteve društvenih promjena. (npr.pokreti za ekolosko čisto okruženje, antinuklearni pokreti, pokreti za prava žena, protiv nasilja u porodici, u školama, pokreti za adekvatno kažnjavanje prijestupnika u saobraćaju, protiv korupcije i sl). No, čini se da, osim svijesti i buđenja savjesti, takvi i slični pokreti, nemaju većih efekata na cjelokupnk društvo. Čini se…
    Ne znam.

  • #2832

    Predrag
    Sudionik

    Данашњи социјални покрети су “кратког даха”, као што је Амна примјетила осим подстицаја на буђење свијести о конкретном друштвеном проблему најчешће долази до тзв. ” самозасићења и “аутоапатије” тако да и сами организатори и идејни творци покрета западају у летаргију и апатију, као што су синдикални и раднички покрети. Упркос веома тешком положају радника синдикални покрети и вође западају у апатију и убјеђују раднике да је добро све док постоји и минимум радничких права, што је тужно и забрињавајуће… Треба прво порадити на буђењу свијести о значају друштвеног активизма истичући свијетле примјере великих вођа социјалних покрета који ни у најтежим тренуцима нису одустајали од рада на борби за боље, толерантније, праведније и хуманије друштво.
    С друге стране, тешка ситуација понекад доводи до радикализације социјалних покрета, као што су (а што је уважена Александра у својим одличним и студиозним предавањима навела) код нас раднички протести ескалирали у насиље и паљења. У сваком случају, потребно је радити на буђењу и развоју свијести о потреби и значају друштвеног активизма у социјалним покретима.

  • #3205

    Iako sam prošao kroz dosta aktivnosti nevladinih organizacija, kao aktivista ili učesnik na seminaru, nisam znao da su NVO i socijalni pokret, zapravo dva različita pojma. Saznao sam još mnogo zanimljivih stvari i po treći put se uvjerio u Aleksandrin moć govora, u smislu da mi održava pažnju i zainteresovanost. Mislim da su JMBG protesti i “Park je naš” dobili dovoljno medijske pažnje, pa s tim u vezi, drago mi je što su učesnici/e imali/e priliku upoznati se i sa inicijativom “Jer me se tiče” koja konstantno radi dobre stvari.

  • #3499

    Drage polaznice i polaznici,

    Drago mi je sto cu narednih nekoliko dana “provesti” sa vama i vasim razmisljanjima na temu “socijanih pokreta”. Pistite, pitajte, podijelite svoja razmisljanja sa drugim polaznicama i polaznicima, a na koncu i sa mnom.

  • #3504

    Izuzetno mi je drago biti učesnicom ove škole, sve su teme odlične, a ova mi je posebno bliska jer sam bila učesnicom brojnih, manjih ili većih, društvenih pokreta. Istina, bavim se i nevladinim sektorom, ali nevezano za to ušestvovala sam, čisto spontano, u brojnim inicijativama. Ono što bih željela istaknuti jeste da priličan broj tih pokreta nije imao adekvatan brojčani odziv ili se u nekoj fazi prosto rasplinuo. Podrška onih kojih se dotični problem tiče nerijetko izostane, a dodatno otežavaju i kritike istih. Dakle, nedostaju nam zajedništvo i empatija. Svjedoci smo da se u posljednje vrijeme svaki društveni pokret, već u startu, karakteriše kao produžena ruka nečijih interesa pa se stoga javi ogroman skepticizam koji spriječava da se priča razvije, a njeno razvijanje je neophodan faktor kako bi se ostavilo većeg uticaja. To i jeste cilj.

  • #3512

    Draga Bojana,

    Hvala za komentar i u potpuno sam saglasna sa Vasim zapazanjem. Treba samo imati u vidu da se i drustveni pokreti, iako su pretezno pokrenuti spontanom inicijativom, trebaju dobro predstaviti prevenstveno onima kojih se tema pokreta direktno tice. U drustvima, kao sto je nase, kojem nedostaje demokratska, pa i gradjanska tradicija i u kojem se kontiuirano i sistemski gradi skepticizam prema svemu i svakome vrlo je tesko okupiti kriticnu masu, ali nije nemoguce. Ponekad je i samim inicijatorima odredjenih pokreta nejasno kuda zele da njihova inicijativa ide, dakle, pokrene se nesto, definisu se odredjeni zahtjevi, okupi se ljudi, a onda izostane onaj zadnji korak, tj da se zahtjevi sa “ulice” formulisu u jasne zahtjeve prema donosiocima odlka i onda se desi ono sto je prirodno: stvoriti se nezadovoljstvo i inicijativa se rasipa. No, i drustveni angazman se uci, pa cemo se i mi kao drustvo uciti.

  • #3858

    Dragi/e,

    iskreno se nadam zanimljivoj razmjeni misljenja na temu drustvenih pokreta.
    Srdacno
    Aleksandra

  • #3860

    Naida Muslić
    Sudionik

    Poštovana,

    Kao studentu Sociologije i kao neko ko bi htio da aktivno proučava naše društvo i ponudi riješenja, identifikacija pokreta unutar konkretnih durštvenih okvira i sve što ste objasnili u predavanjima bilo je veoma korisno.

    Naime, smatram da u našem društvu postoji tendencija ka reakcionarnim mišljenjima, nemogućnosti da se prepraste mitološko-romantičarski nacionalizam i gdje se svaka promjena smatra “donošenjem negativnih Zapadnih utjecaja.”

    Mislim ipak, da zbog snažnih emocija koje su i dalje prisutne nakon zbivanja u nedalekoj prošlosti, da je mnogo mudrije i razumnije krenuti putem reformi, postepenih promjena, educiranja nego nasilnih revolucija i prekonoćnih promjena, koje su, historijski gledano, nerijetko iskoristili različiti autokrate, diktatori i tiranti. Reformistički proces je dug i za njega je potrebno strpljenje i dugoročna vizija, ali mislim da u konačnici, donosi jednu stabilniju, “organsku” promjenu koja sa vremenom raste unutar društvene svijesti. Smatram da nasilne revolucije samo nastavljaju taj krug nasilja. Pod ovim ne smatram da građani trebaju biti pasivni, ali stvaranje haosa i nesigurnosti u već nestablnim društvima, ne može donijeti ništa dobro.

  • #3868

    Una Zecic
    Sudionik

    Drage kolege mirovanjaci,
    Izuzetna mi je cast ucestvovati u ovoj skoli sa vama. Predavaci su odlicni i mnogo se nauci iz njihovih predavanja koja su koncizna i konkretna. Isto toliko se nauci iz vasih komentara na temu koji su zaista odlicni. Ja se izvinjavam sto se nisam ukljucivala iako sam pazljivo citala komentare predavaca i ucesnika ali nedostatak vremena je definitvno jedna od odlika danasnjeg drustva.
    Svi ovi termini o kojima ucimo su nam poznati i cesto ih koristimo a da ne znamo tacno sta oni znace, kao i socijalni pokreti tako da sam veoma zahvalna na ovoj uvodnoj definiciji koju smo dobili. Problem socijalnih pokreta kod nas je duboko ukorenjen u nase vaspitanje i obrazovanje. Ja imam 34 godine i nikad me ni roditelji ni profesori kroz moje skolovanje nisu ucili niti ohrabrivali da uzmem ucesce u promenama jer ako se istices mozes snositi posledice. Igrom slucaja, master studije sam zavrsila u Atini 2009/2010 godine kada su svake sedmice bili organizovani protesti na kojima je ucestvovalo mnogo ljudi. Grcka se suocila sa mnogo problema ali civilno drustvo je i dalje ostalo budno i duboko usadjeno u njihov mentalitet. Nase s druge strane represivno drustvo je godinama gusilo svaki oblik “pobune” i obracunavalo se sa neistomisljenicima sto je rezultiralo danasnjom pasivnoscu i cekanjem boljeg sutra. Zato smatram da se pre svega moraju obrazovati ucitelji, nastavnici, profesori da podsticu decu i mlade da misle svojom glavom i traze promene od kojih ce zavisiti njihova buducnost.

  • #4135

    Alen Ćehić
    Sudionik

    Jako edukativni video prilozi

  • #4143

    Poštovanje,
    Po mom mišljenju mislim da bi organizirali pokrete potrebno je da te pokrete vode ozbiljni ljudi koji će mirnim putem nešto postići. Kao sto sam pročitao u komentarima na ovom forumu da je napisano da je vecina socijalnih pokreta iskorištena u političke svrhe ali ti pokreti su završili s povredama samih učesnika, oštećeni objekti. Ljude je teško ubjediti da sam pokret ne prestavlja nešto strašno, već da je to neka promjena na dobro. MIslim da trebamo da se počnemo buditi iz bajke u kojoj je samo jedno dobro, a to je da pričamo da nešto nam nije u redu ali nećemo ništa da poduzimamo. Nadam se da će se mjenjati stanje s mlađom generacijom ljudi.

  • #4169

    Ana Gvozdić
    Sudionik

    Poštovana,

    hvala Vam puno na ovim predavanjima! Bilo mi je jako zanimljivo učiti o društvenim pokretima.

    Čitala sam nekoliko akademskih članaka koji polažu nadu u društvene pokrete u Bosni i Hercegovini jer u njima vide priliku da se svi građani Bosne i Hercegovine ujedine oko zajedničkih ciljeva bez obzira na etničku pripadnost. Što vi mislite o snazi društvenih pokreta po ovom pitanju? Čak i u slučajevima gdje se građani ujedine, smatrate li da te aktivnosti mogu doprinijeti dubljoj promjeni našeg društva vezanoj za podjele po etničkoj osnovi?

    Hvala još jednom!
    Ana Gvozdić

    • Ovaj odgovor je promijenjen prije 1 mjesec, 3 tjedana od strane  Ana Gvozdić.
  • #4187

    Marija Srdić
    Sudionik

    Poštovana prof. Aleksandra, ovo predavanje mi je izuzetno pridalo pažnju i zainteresovanost.

    I sama sam u NVO, i smatram da bi trebalo izaći na ulice i oglasiti se. Ne treba šutjeti, nego protestvovati, jer bi tako doprinjeli nekoj promjeni u našoj državi. Kao što su i Francuzi uradili, čim se ne slože promjeni u državi, izaću na ulice i protestuju. Samo je problem što smo mi nesložan narod. Nadamo se nekim promjenama, ali i dalje sjedimo i ćutimo.
    Drago mi je da sam naučila nešto iz ovoga.
    Hvala još jednom.

    Sa poštovanjem,
    Marija Srdić

  • #4218

    Поштована Александра Летић,

    хвала Вам пуно што сте подијелили своје знање са нама.

    Предавања су јасна и немам никаквих питања.

    Са поштовањем,
    Анастасија Ћоровић

  • #4249

    Sabina Hujić
    Sudionik

    Lijep pozdrav,
    Prije svega u ovoj oblasti sam shvatila zapravo razliku između socijalnih pokreta i civilnog društva što mi je izrazito drago. Mnogo mi se sviđa što je sve u cilju kolektivnog dobra i na dobrovoljnosti i to ulijeva neku novi sogurnost ljudi. Isto tako svaka osoba ima oravo da bude pokretač druptvenih promjena u svojoj lokalnoj zajednici. Sam cilj socijalnih pokreta može biti samo jedan i da ima svoj kraj ili niz nekih zahtjeva koji su mrđusobno povezani i imaju svoj zajednički cilj. Neki pokreti zapravo imaju za cilj da stanje ostaje kakvo jeste ili da se vrati u ono prvobitno i na taj način povezuje obične građane. Samo znanje da ljudi koji su prvobitni lideri u svojim zajednicama rade na obukama u nevladinom sektoru trenutno daje veliku motivaciju za nastavak aktivnog rada. Nekada se neplanirano društveni pokreti završavaku nasiljem što im zapravo i nije bio cilj. Bitno je da se ljudi prestanu bojati boriti za svoja prava i da budu ti isti pokretači. Nekada uključenje određenih strana u pokretima zapravo dovodi do zloupotrebe i izlamenja iz glavnog cilja demonstracija. Zanima me i vape mišljenje o socijalnim pokretima pod nazivom “Pravda za Davida” jer su mišljenja dosta podjeljena. Hvala unaprijed!
    Srdačno, Sabina

  • #4323

    Poštovana Aleksandra,

    Kada je riječ o postizanju pozitivnih društvenih promjena posredstvom socijalnih pokreta, mislim da je povijesno bila bitna uloga revolucija koje su pomogle da se svijet humanizira i ljudi emancipiraju. Ukoliko je moguće mirnim i postepenim putem ostvariti cilj tada takvom načinu treba uvijek dati prednost, međutim, kada se ljudi mogu osloboditi degradirajućih i nečovječnih uslova i okolnosti samo putem upotrebe sile, tada možda treba ostaviti prostor za revolucije kao posljednje oružje čovjeka u borbi protiv eksploatacije, opresije, tiranije ili totalitarnog režima. Ipak, problem sa tim rješenjem je što upotreba bilo kojeg oblika nasilja perpetuira nasilje i u određenom smislu legitimizira upotrebu nasilja. Zanima ma Vaše mišljenje o tom problemu, tj. kada reformistički pristup nije u stanju da ostvari cilj pokreta, koja sredstva ljudima ostaju na raspolaganju?
    Zahvaljujem se na odgovoru unaprijed.

    Srdačan pozdrav,
    Selma Alispahić

  • #4330

    Adis Imamović
    Sudionik

    Poštovana Aleksandra,
    hvala Vam veoma mnogo na predavanjima i veoma eksplicitnim objašnjenjima.
    Polazeći od teze da je najvažnija karakteristika društvenih pokreta dobrovoljnost – da građani dobrovoljno traže promjene za sebe i šire društvene grupacije dolazim do zaključka da građani prije svega moraju podići razinu svijesti na nivo potreban da prije svega traže promjene za sebe pa tek onda za društvo.Obzirom da je podizanje razine svijesti o promjenama proces koji traje, društvene promjene ne dolaze naglo, te je za njih ponekad potreban smjena generacija da bi se pokrenule društvene promjene.

    Srdačan pozdrav.

  • #4506

    Poštovana profesorice Letić,

    Hvala Vam na predavanju.

    Lp

Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.