Forum

Poštovani, zovem se Žana Alpeza.,i dolazim iz okoline Gruda..
naime, htjela sam evo mogu i reći postaviti pitanje,gdje sam nedavno svjedočila
jednome događaju gdje je godpođa u jednome shoping Centru rekla,..osobi /ama,. koji su na štandu
stajali i sakupljali novce za oboljelu…Citiram riječi:
” ne možete doći ovdje i da vam mi dajemo novce, kako Vas nije sram i stid idite u Sarajevo/Bihaćbanjaluku
odakle ste došli ..vi nama ne trebate mi možemo bez Vas” KRAJ CITATA

Ova gdja je saslušala i nije ništa joj odgovorila…ja sam joj prišla i pitala zašto joj
nije nešto odgovorila..te mi je rekla da sa tim ne možeš na “kraj”..

Upravo ovo gore svjedočenje govori da po mojem mišljenju odrasli prenose na svoju djecu
govore mržnje, nejednakosti itd…čak smatram da je u ruralnim sredinama više izraženo..

Hvala Vam lijepa!

žana Alpeza

Poštovani,

Tema “Edukacija za mir” je upravo objedinila sve prethodne teme. Nikada nećemo u školskim klupama naučiti sve što nam je potrebno u realnosti, dok nam to neformalno obrazovanje dopušta. Imamo priliku da na raznim seminarima, javnim tribinama, predavanjima, kursevima naučimo nešto novo i nešto što nam u budućem periodu života može koristiti. Sve više spoznajem činjenicu da je nekim ljudima dovoljan “klik” kako bi mogli pozitivno da deluju na svoje okruženje i na sebe, a kod drugih je to Sizifov posao. Jednom je profesor Nerzuk rekao da više voli da ga slušaju manje grupe jer će njegove reči imati veće delovanje. Tako i jeste, jer samo 1 % ljudi mogu da naprave vidljive promene. Teško jeste, ali, ne i nemoguće.

Hvala.

Hvala, Vama, profesore.
Divno je biti deo ovakvog projekta.
Lep pozdrav.

Poštovani profesore,
Nelson Mandela je sa pravom rekao:
“Ne može se postići iskrenija slika o nekom društvu od načina na koji oni tretiraju svoju djecu”
Ne mogu, a da se duboko ne zamislim nad njegovim riječima. Pružiti djeci pravo obrazovanje dati im osjećaj sigurnosti za budućnost, bezbrižno djetinjstvo,..sve to podrazumijeva jednu važnu pretpostavku – naučiti ih toleranciji, govoru ljubavi i mira. Također, dobro bi bilo razmisliti o polaganom ali sigurnom uvođenju dobro osmišljenih programa u vrtićima i školama, koji bi podsticali mir od najranijeg uzrasta, što bi sigurno pozitivno uticalo na dječji emocionalni i socijalni razvoj.

Arminov komentar me inspirisao na jednu idej: Ono što mi, prosvjetni radnici, zasad možemo uraditi, kao mali veliki pocetni korak, dakle prije uvođenja nekog školskog predmeta za izgradnju mira, je da svaku lekciju u svom predmetu počnemo nekom mišlju velikih ljudi koji su ostavili pečat na čovječanstvo. Na taj način bismo (pr)osvijetlili lekcije i osvježili ustaljene pristupe u educiranju. Obećah sebi da počinjem ovom mišlju:
“Znanost je dovela do opasnosti od atomskih bombi, ali pravi problem leži u srcu ljudi. Do promjena u srcu drugih doći će samo ako dođe do promjene u našem srcu i budemo li hrabro istupali”
A.Einstein

Драга Амна, драго ми је да Ви као просветни радник желите да личним примјером подстакнете развој и унапређење образовања за мир.
Ви сте овим вашим племенитим наумом да почнете васпитавати дјецу за мир на почетку сваког часа, још једном потврдили једну од наших теза са почетка ове наше мале школе, да ћемо ми најбоље васпитавати и образовати наше ученике личним примјером, личним подстицајем. Дјеца морају, као што рече професор Нерзук, препознати наш унутрашњи мировни логос. Тачније, морају препознати да смо ми цијело своје биће, све до најтањег логоса у њему, усмјерили ка миру. Уствари, тај логос је логос мира, нема логоса немира, једино га нечисте мисли могу упрљати нечистим наслагама. Код дјеце је тај логос чист, нема наслага немира, али ако их запустимо и ако тај танани део душе, тај логос, не обогатимо дивним поукама мира и а ако га не васпитавао личним примјером и примјером великих мировњака, онда ћемо их препустити штетним трендовима немира и нетолеранције, те ће им тај логос бити погрешно усмјерен.
Велика је одговорност на нама васпитачима (да, баш васпитачима) јер потребно је васпитавати за мир цијело биће човјека, васпитавати му срце, савјест, мисли, јер “какве су ти мисли, такав ти је живот” – говорио је отац Тадеј. А велики Ганди је рекао “култура једне нације лежи у срцима и душама њених људи” – ето зашто треба и васпитавати и образовати за мир. Упоредо васпитавати и образовати (јер се то двоје уопште не може одвојено посматрати, јер је то двоједна стварност, двоједни процес).

Poštovani profesore,

Složila bih se da je neformalno obrazovanje bolje od formalnog. Dosta je opširnije gradivo i učenicima dosadno slušati na časovima kada je u pitanju formalno obrazovanje.
Počevši od mene same, opredijelila sam se za neformalno obrazovanje.
U Vama samima se vidi da je Vam je stalo da stvorite promjenu u nama i da se što više edukujemo za mir.
Divno Vas je bilo slušati i drago mi je što sam bila polaznik ove male škole mira.

S poštovanjem,

Marija Srdić

Poštovani profesore,

hvala Vam na još jednom izlaganju! Bilo mi je jako zanimljivo učiti o nekom teorijskim okvirima vezanim za ovu temu, poput Lederachove piramide i civilizacijskog heksagona, ali me zanima više načina na koje možemo to ostvariti u praksi. Spominjali ste važnost učenja nenasilnih metoda odgovora na nasilje. Jedna metoda koja se meni osobno dopada jeste metoda nenasilne komunikacije koju je razvio američki psiholog Marshall Rosenberg. Imate li preporuke za još kakve metode ili vještine vezane za nenasilje i izgradnju mira?

Također vezano za civilizacijski heksagon, moram priznati da me je iznenadio cilj da država ima monopol nad nasiljem. Vjerojatno to ne bi bilo tako zastrašujuće kad bi živjeli u svijetu gdje su i drugi heksagonovi elementi bili ostvareni pa bi država bila zaista demokratska i pravna. Međutim i dalje mi cilj državnog monopola nad nasiljem ne zvuči savršeno (a koliko ja razumijem, ovaj teoretski model bi trebao oslikavati idealno stanje) jer monopol zvuči supresivno. Biste li mogli još malo pojasniti taj aspekt heksagona?

Hvala vam!
Srdačan pozdrav,
Ana

Lijep pozdrav,
I obrazovanje za mir ima ta podjeljenja obrazovanja o kojima su mišljenja podjeljenja i imaju razloga da budu. Formalno obrazovanje o mira izgleda kao da više ni ne postoji jer ju profesori više ni ne prenose iako je izrazito bitna. Sami mi možemo biti pokretači izgradnje mira u svojim lokalnim zajednicama i nastaviti ono što je gotovo stalo. Naši predavači imaju jako loš sistem rada na nastavi i zbog toga se javlja odbojnost učenika za višim obrazovanjem. BiH i jeste društvo nasilja i zbog toga trebamo još više raditi nego inače na uspostavljaju mira. Mislim da svako od nas može doći do onog 3. Nivoa izgradnje mira i biti mirovljak svog življenja. Naravno za izgradnju mira bitno je imati i podršku nivoa vlasti i svih ostalih aktera društva. Demokratija kao predmet nije dovoljan da unese tu dozu izgradnje mira u živote omladinca te se svi profesori moraju pobrinuti za to. Smatram da nije ekonomija jedini preduslov za stvaranje mira nego i mnogo drugi faktori društva koji su bitni svakoj od strana konfliktnog odnosa. Sama spoznaja o novim znanjima iz oblasti bira stvara sliku da ne učimo samo za sebe nego mnogo više od toga, ono što stvara opće dobro. Mi jednostavno trebamo prestati gledati samo sebe jer tražiti rješenje i za druge ljude jer samo tako možemo uspjeti. Svako od nas treba da se bori za svoja prava i da svi zajedno onda nađemo kompromis. Trebamo spustiti “oružje koje čuvamo za svaki slučaj” već razmišljati da do toga neće ni doći.

Srdačno, Sabina

Poštovani profesore Ćurak,

Hvala Vam za poučno i inspirativno predavanje. Slažem se sa Vama da oni koji obrazuju za mir moraju biti lično i iskreno zainteresirani za mir. Mislim da svaki predavač, ukoliko uistinu želi oblikovati duhove i tako mijenjati i humanizirati svijet, treba iskreno i čvrsto vjerovati u to što govori, i svojim primjerom to potvrđivati, posebno kada je riječ o temi kao što je mir. Mislim da je Sokrat najbolji primjer takvog stava, on je upravo do samoga kraja živio ono čemu je učio mlade, bez straha je i unatoč nepovoljnim posljedicama ostao dosljedan vlastitim principima i vrijednostima.
Obično se misli da naučnici/nastavnici trebaju imati stav vrijednosne neutralnosti, ali kada je riječ o temama koje se tiču dobrobiti ljudi i društva smatram da moralni aspekt ne smije izostati. Naravno, ljudi različite stvari smatraju vrijednima i imaju pravo na to, međutim, pravilo kao što je Kantov kategorički imperativ koje ste spomenuli je upravo prikladna vodilja za onoga koji obrazuje za mir, budući da je samo formalno moralno pravilo koje nam ne govori ništa o sadržaju, već samo to da maksima našeg djelovanja treba biti takva da može biti dijelom opšteg zakonodavstva. Bez stava koji predodređuje nastojanja u smjeru općeg dobra, nauka i teorijsko znanje ostaju slijepi i mogu služiti i destruktivnim ciljevima.
Na kraju želim da se osvrnem na komentar kolegice Ane, tj. na dio koji se odnosi na monopol države nad nasiljem. Monopol države nad nasiljem, ukoliko se radi o pravnoj, a ne totalitatnoj državi, kao što ste napomenuli, upravo onemogućava da nasilje bude nasumična i nekontrolirana pojava za kojom posežu građani po vlastitom nahođenju. Država, kao umna tvorevina, je stoga instancija koja osigurava mir u društvu sankcioniranjem kršenja zakona i upotrebom nasilja u svrhu zaštite i dobrobiti građana.

Srdačan pozdrav,
Selma Alispahić