Ova tema sadrži 18 odgovora, ima 10 sudionika, zadnji odgovor od: 
-
Postovi
-
Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,
Ukoliko imate pitanja ili komentare, te ukoliko su potrebna dodatna pojašnjenja za teme koje smo obradili kroz ovu cjelinu, slobodno pišite. Na forumu možemo razmjeniti mišljenja ili diskutirati izgradnju mira. Vaše mišljenje nam je važno. Pišite i budite agenti izgradnje mira.
-
Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,
U okviru cjeline “Uloga religije u izgradnji mira” u četvrtak 10. novembra moći ćete pratiti predavanje o važnosti ideje mira u judaizmu. Pozivam vas da poslušate predavanje i, naravno, da date svoj komentar i da postavljate pitanja.
Uz srdačne pozdrave,
Elma Softić-Kaunitz-
Šalom aleihem vama koji ste posvećeni izgradnji i njegovanju mira!
“Sve što je zapisano u Tori, napisano je zarad mira.” (Tuhma Shoftim 18 – Talmud)
Da li se slažete kada kažem da dobrobit svijeta počiva na onima koji teže miru?
Da li se slažete kada kažem da odgovornost za dobrobit svijeta leži isključivo na nama koji gradimo mir?
-
-
Мир вам! Мир свима! Помаже Бог! Šalom aleihem,Es-selamu ‘alejkum. Дивно је било слушати предавања високопречасног свештеника оца Радивоја, велечасног свећеника Мариа, и драгих предавачица Азре и Елме, који/које су дивно излагали/излагае најважније поставке из тематске цјелине улога религије у изградњи мира. Веома инспиративна и надахњујућа предавања. Важна поука из свих предавања је да дијалог нема алтернативу. Босна и Херцеговина је (као што уважени предавач рече за Мостар) одувијек мјесто сусрета и додира Истока и Запада. Она је била мјесто њихове симбиозе и заједнице те две цивилизације. Веома је важно афирмисати те историјске и културне тековине Босне и Херцеговине, као мјеста сусрета и додира различитих културних и религијских цивилизација… Веома је важно да свако од нас личним примјером подстакне, охрабри, мотивише, промовише и буде активни судионик сусрета различитих вјероисповести тј. Међурелигијских сусрета. Циљ сусрета, додира, дијалога није и не може бити живот једних ПОРЕД других, већ једних СА другим.
-
Poštovani predavači,
velika mi je čast da sam imao mogućnost da jedinstvenu poruku mira čujem kroz spektar različitih religija i kultura, jer je poštivanje različitosti upravo temeljna odrednica svakog mirovnjaka.
Da stvarno razumijemo mir kroz oči onog drugog, moramo da razumijemo i njegovu religiju i kulturu.
Nadam se da će religije u budućnosti postati spone povezivanja, a ne razdvajanja, kao što to često biva. Odgovornost za dobrobit svijeta leži na onima čiji je život posvećen građenju mira, jer požrtvovanost svakako treba da bude osnovna odlika svakog mirotvorca.
“Mir započinje osmijehom.”
Majka Terezija -
Hvala Predraže i Armine.
predrag je potpuno u pravu kada kaže da “cilj susreta, dodira i dijaloga ne moze biti zivot jednih pored drugih vec jednih sa drugima”. Zivot jednih pored drugih – ili “suzivot”, kako je to u posljednjih nesto vise od 25 godina popularno reci (inace ova riječ nije bila u upotrebi prije kraja devedesetih odnosno prije nego sto je počelo definitivno i potpuno urusavanje jugoslvenskog drustva), ne moze ni biti predmet susreta i dijaloga jer sam pojam implicira odvojenost – paralelnost, dakle nepostojanje tacke dodira. Uostalom, iako paralelni svjetovi mozda postoje, paralelna društva u uslovima globalizacije nisu moguca cak ni unutar danasnjeg covjecanstva, a kamoli unutar tako malog geografskog područja kakvo je Zapadni Balkan naseljen grupama istog ili slicnog mentaliteta, jezika, istorije i svakako vrlo slicnih planova za buducnost koji se u nekim segmentima sukobljavaju. Cak i kada nam se cini da neke društvene grupe nemaju međusobno nikakvih dodira, moramo biti svjesni da se radi o cistom prividu a najjasniji i najeklatantniji primjer za to je aktuelna izbjeglička kriza.Religija, s druge strane, moze biti povezujuci faktor, pogotovo kada govorimo o abrahamskim religijama, ali da bi iskoristila taj svoj potencijal i da bi odigrala ulogu spone medju ljudima i narodima, mora smoci snagu da se odupre manipulacijama političkih i drugih centara moci. Uloga religije, zadatak religijskih vodja i obaveza vjernika je da svojim svakodnevnim nastojanjima i djelima ucestvuju u “popravljanju” svijeta. U jevrejstvu govorimo o odgovornosti svakog pojedinca da ispravi ono što je u svijetu loše (tikkun olam koncept). Krajnji cilj ovakvog djelovanja je ostvarenje najviše težnje a to je – mir (“Olam Ha-ba” – “vrijeme koje će doći” zapravo predstavlja savršeni svijet u kojem ce svi ljudi zivjeti u miru). Upute za takvo djelovanje date su u Tori, pa se kaže da je Tora plan ili nacrt koji pruža uputu kako svijet, koji je Bog stvorio u bogatstvu različitosti, učiniti takvim da se svaki njegov dio / element razvija u svojoj svrhovitosti sve do ispunjenja svoje biti i funkcije. Zato se i kaže da je Tora data kako bi se svijetu donio mir.
-
Sa prve tri zvijezde koje se ukazu na nebu veceras, pocece Sabat – najveći jevrejski praznik. Šabat je dan sjecanja na Stvaranje – to je dan odmora. U Tori je receno: “sjeti se da svetkuješ dan subotni. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmog je dana subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata. Ta i Jahve he šest dana stvarao, nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmog je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotnji.” (Izl.20,11)
Šabat Šalom
-
Добро сте рекли “Религија може бити повезујући фактор…” У било којој од ових Аврамовских/Абрахамских религија кључну улогу играју двије ствари слобода за мир и слобода за љубав. Дакле, слобода. Ништа није императив, али сте слободни ширити мир и љубав. Слободни сте/смо их живјети. У томе је смисао спасења човјека и његове овоземаљске и небеске среће: у слободном опредељењу за мир и за љубав. Религије – Цркве и Вјерске заједнице не да могу, него, усудио бих се рећи, морају бити повезујућии фактор! Повезивање, Заједница, додир, сусрет и загрљај су основне компоненте, конститутивни елементи Цркава и вјерских заједница. То смо видјели и то сам ја разумио како из ваших предавања тако и из мог скромног познавања Историје религије, а и мог искуственог религиозног живота. Зато је потребно да пред друштво, пред човјека изнесемо оно што смо као пчела покупили и претворили у мед, а то је да упознамо друштво да су у свакој од ових религија основне компоненте: дијалог, разумјевање, сусрет, мир, љубав. Понекад се религија (онако на први поглед) схвати само као скуп одређених прописа који вјерник мора да испуњава како би вјерно служио Богу. А она је много, много више. Религија је заједништво, повезујући фактор. Ако ишта мора, онда мора да повезује и зближава.
-
U ponedjeljak 24. aprila, lideri Srpske pravoslavne crkve, Katoličke crkve, Islamske zajednice i Jevrejske zajednice u BiH posjetili su mjesta stradanja Bošnjaka, Srba, i Hrvata tokom rata 1992-1995. i mjesto stradanja Jevreja tokom Holokausta u BiH. Molitvu na Kazanima predvodio je episkop Grigorije, u Križančevom Selu – kardinal Puljić, u Krušćici Igor Kožemjakin, hazan Jevrejske opštine u Sarajevu a na Korićanskim stijenama Husein ef. Smajić, zamjenik reisu-l-uleme. Svako prema svom običaju, vjerski poglavari i prisutni učesnici – vjerski službenici i vjernici sve četiri konfesije molili su se za duše žrtava i tako – prvi put u istoriji samostalne države Bosne i Hercegovine, svi zajedno poklonili se svakoj žrtvi i osudili svaki zločin.
Bio je to hrabar čin vjerskih lidera. Poduhvat koji ima svoju društvenu i političku težinu, ali, prije svega takav koji stavlja religiju u ulogu koja joj po njenoj biti pripada – ulogu graditeljice mira među ljudima i to na principu uvažavanja njihovih različitosti ali i osude zločina koji ljudi čine jedni prema drugima. Jevrejska religija zahtijeva od svakog pojedinca da svojim djelima pridonosi popravljanju svijeta (koncept tikkun olam). Bog je svijet stvorio u bogatstvu različitosti, a Tora je uputa kako da svaki od mnoštva elemenata koji ga čine cjelovitim ispuni svoju svrhu.Tek ispunjenje biti svakog od tih elemenata uspostavice mir. Molitva, empatija prema žrtvi i osuda zločina dobra su djela koja svijet čine boljim. Odlazak na mjesta stradanja potpuno je u skladu sa principom tikkun-olam i samim tim vodi ka popravljanju svijeta i ostvarenju mira u “svijetu koji će doći”
-
Drage mirovnjakinje i mirovnjaci,
stojim vam na raspolaganju za sva vaša pitanja. Voljela bih čuti vaše komentare i diskusije.
Srdačno,
Elma Softić-Kaunitz -
Poštovani, velika mi je čast biti dijelom ove škole a posebno lijep osjećaj bio je slušati o miru i suživotu iz ugla najrasprostranjenijih religija u BiH. Ovo bogatstvo različitosti je nešto što treba da njegujemo i što treba da nas uči toleranciji. Jasno je da nijedna religija sama po sebi ne propagira nasilje, naprotiv, ali smo nažalost svjedoci iskrivljenih shvatanja religijskih postavki tako da se u ime religije čine raznorazne nezamislive stvari. Ono što bih željela istaći jeste bitna uloga vas kao religijskih predstavnika u religijskom obrazovanju, posebno mladih ljudi. Time bi se, po mom mišljenju, stvorili dobri temelji za pravilno razumijevanje religija i smanjila mogućnost njene pogrešne interpretacije.
-
Поштована Азра Ибрахимовић,
хвала Вам за предавање.
Добробит свијета почива на онима који теже миру. Особа која не тежи ка миру, не може живјети у благостању… Сматрам да свако треба да крене од себе. Особа која има мир у себи, она ће тај мир знати и подијелити са другима . . . Што се различитости тиче, драго ми је да их има, јер какав би свијет био да смо сви исти?!
Са поштовањем,
Анастасија Ћоровић -
Поштовани др Марио Бернадићу,
хвала Вам на предавању.
Сматрам да само они који су уистину спознали грешке из прошлости, могу да граде истински мир.
Са поштовањем,
Анастасија Ћоровић -
Поштовани Радивоје Круљ,
хвала Вам на предавању.
Што се Мостара тиче, надам се да ће људи који живе у том граду схватити колико су богати што су различити и да ће престати “сукоби” између запада и истока…
Са поштовањем,
Анастасија Ћоровић -
Поштована Елма Софтић Каунитз,
хвала Вам на предавању.
Јевреји/ке су у прошлости много патили/е, али унаточ томе, често су покушавали/е да помажу другима, као што је било за вријеме посљедњег грађанског рата у БиХ. Мислим да људи требају више да гледају дјела и да томе вјерују, а не ријечима које се не темеље на ничем… Искрено се надам да ће временом многи схватити шта је у суштини мир.
Са поштовањем,
Анастасија Ћоровић -
Poštovani predavači,
Divno vas je bilo slušati. Lijepo je biti dio ove male škole mira i dosta toga naučiti o religijama. Naravno, mir leži u nama samima i trebamo to raspoznati. Svako treba da krene od sebe. Svi smo mi različiti, trebamo poštovati jedni druge i pomagati. Samim tim ćemo stvoriti mir u sebi. Nadam se da će jednog dana ljudi to shvatiti i da neće biti sukoba jedni između drugih.
Mislim da je sve rečeno i jasno u prošlim komentarima.
Hvala na predavanju.Sa poštovanjem,
Marija Srdić
-
Pozdrav svima!
Evo jedna lijepa misao od austrijskog književnika Karla Krausa o uzaludnosti rata: “Rat je najprije nada da će jednome ići bolje, potom iščekivanje da će drugome ići lošije, pa zadovoljstvo da ni drugome ne ide bolje i, napokon, iznenađenje da i jednom i drugom ide sve lošije.”
Zanimljivo je to da razgovor nije samo sudbina miroljubljivih ljudi, nego i onih ratobornih, jer kako znamo ratovi nikad ne završavaju samim ratom, nego pregovorima za zelenim stolom. Bez razgovora se definitivno ne može, samo što nekima treba malo više vremena to da shvate. -
Poštovani predavači,
Hvala Vam za predavanja kojima ste podsjetili na to da su bit religija o kojima ste govorili mir i ljubav. Implikacija toga je da svi pokušaji da se nastojanja koja se služe nasiljem predstave kao religijski motivirana nisu drugo do upravo zloupotreba i nasilje nad smislom religije. Smatram da sistematsko proučavanje religija kao i predavanja koja, između ostalog, ukazuju na stav prihvatanja i poštovanja razlika sadržan u svetim knjigama,značajno obesnažuju spomenute pokušaje koji podrivaju mogućnosti mira.
Srdačan pozdrav,
Selma Alispahić -
Lijep pozdrav,
Sve religije u svom početku ističu pozdrav koji u svom značenju predstavlja mir i to je dovoljan dokaz da je svaka religija na svoj način na pravom mjestu. Isto tako svaka vjera ističe odnose sa drugim ljudima kao nešto izrazito bitno u vjeri. Islam zapravo ističe da nema prisile u vkerovanju i da svako od nas ima svoju slobodu odluke šta želi biti i na koji način. Prvi pisani ustav na Zemlji je zapravo i bio taj koji reguliše odnose između ljudi i stvara mir u zajednici.Izgubila se ta vrijednost da kada čujemo vjernik pomislimo na dobrotu i iskrenost, pravednost nego bespotrebno stvaranje predrasuda i sterotipa. U krišćanstvu se isto tako ističe da oni koji grade mir su božiji sinovi i onaj koji ne poštuje božije zakone koji regulišu mir na planeti da se ne smatraju vjernicima. I nauka nam govori o sili “akcije i reakcije” koja zapravo gpvpri da sukob ne donosi mir nego samo donosi opet neki novi konflikt. Bitno je da svako prihvati svoje greške i tako dolazimo do mira na ovim prostorima. Spominje se i mač kod pravoslavlja koji se predstavčja sukobe nego zapravo izgradnju mira. Evropska unija isto tako ima slogan “ujedinjeni u različitosti” koja govori o složnosti svih nacija na području Europe. Balkan je mjesto u kojem se susreću sve te kulture na jako malom prostoru. Bosna i Hercegovina je zapravo srž svih religija o kojima smo pričali i to čini naše bogatstvo. Isto tako trebamo razlučiti razliku između vjere i religije gdje religija predstavlja određenu orjentaciju prema određenoj molitvi dok je vjera širi pojam i predstavlja neke veće sile te vjerovanje u samo postojanje veće sile a ne zapravo određene. Mostar i jeste odličan primjer podjele crkve na prostoru BiH gdje nas to čini kulturno bogatijom zemljom. Glavni praznik jevreja zapravo slavi postanak svijeta što se tiče zapravo svih religija a ne samo jedne o kojoj se priča. Sedmi dan se spominje kao bitan u procesu izgradnje mira počevši od same porodice pa i šire. Svaka od religija posjeduje i svoju knjigu kojoj je cilj zapravo izgradnja mira od samih početaka pa nadalje. Nasilje nikako nije opcija osim u sukobima gdje je to u cilju samonodbrane kako tvrde religije. Svi smo mi bili stranci tako da treba da poštuje kada je neko drugi stranac. Judaizam je nekako religija koja je najviše zapostavljena u državi i o kojoj se ne priča a zapravo je tu i treba da ju poštujemo kao i sve ostale. Oni su bili najmanji učesnici rata i najvipe su pomogli svim drugim nacijama u svrhu opstanka. Svi smo mi različiti i treba da se ponosimo time.Srdačno, Sabina
Morate biti prijavljeni kako bi mogli odgovoriti na ovu temu.